Просветни гласник

1040

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

кође о људској бедн, али је свршетак ипак исиао оптимистичан. („Крпа"). Словенац Иван Цанкар израдио је живим и тачшш потезима слику убоштва и патње из које се рађа криминал ( Ђ Из и-регра~ђа. Ђ ). Бугарин Петко Тодоров изнео је с пешто претераности очај породице која је смрћу свога хранитеља нзгубила своју „ку% с( . Турски Мопасан, како сународници зову Ушаки Заде Халид Зија Бега описао је у реалистичној причи „ Алијина кола® смрт једног младића којп оставља унесрећену вереницу и нзбезумљену матер. Ваљан Маџарски приповедач Фрања Хердег који, као и његов у слави друг Коломан Миксат, осцилира нзмеђу хумора и меланхолије, узбуђује душу читаочеву дирљивом елегијом Ђ Витез од струне% Проспер Мериме познати француски приповедач, од кога нас дели неколико деценија, својом „ иартијом триктрака (( згодно „пасује" за ово сентиментално и настрано доба. Мталијанац Габријел. Д'Анундио у чијим се делима осећа по кашто каква Фалш нота, дао је драматичну слику: у тренутку смртп која раскида заклонити брак јавља се живот који нзазива машгаестације забрањене љубавн. ( Ђ Крај Мртваца^ј. Његов сународник Луиђи Капуана мучи читаоца својим и сувише реалистпчним описом једне тешке болесннце која умнре у наручју » Сиромаха доктора®. * То је скоро половина приповедака. У свакој од њих сусреће се илн беда, или смрт, или мономанија. И у понеким из ове друге половине има тога елемента. У Ђ Жак Гурдону"- одличној прнповеткн Емила Зоде има много идиличности и срећног жнвота, али се нпак завршује трагичном смрћу од поплаве. Међутим, у њо.ј нема нн једне ТзеСе ћиташе, на какве смо навнкли у понекнм романима Золиним, и ако само.ј један од н>их носи то име. Напротив, овога пута најратоборнији заточник натурализма већи је песник но посматрач и више је романтичар него натуралист. Његови Жан и Бабета воле се нежније но Павао и Внргинија и чистнје но ДаФНис и Хлое. А стари свештеника Лазар говори лепе и звучне поетске Фразе као да га је -Зола поза.јмио од Ига или пренео из романа Пола Февала. У оста.шм није он без разлога рекао да је заражен романтизмом још у својој младостн... Ни други француски приповедач Под Бурже није без призора смрти. Његове „Трн девојчице- нису нп мало веселе. Нећу се ни за часак задржати на тој тро.јно.ј приповетки, јер не марим много за Пола Буржеа, и ако је у својој домовнни изишао на глас. Сувише ми је учен у својим романима, и због тога укочен и крут као немачкн педагози. Идем даље. Ево лене приповетке Швеђанина Авгуота Стриндберга: в Јесеи к , природне и истнните слике средњнх људи којима жпвот руган старе илузије а ствара нове дужности и осећања. Како је верно представљена та сетна историја увелих срдаца п истрошених организама, каквима стварннживот изобилује! Зајарова ј Стратоника к , романтична је нриповетка из старих времена с пуно мелодрамских призора. Ту се болује од љубави, као у источњачким гаткама, ту има витешког самопожртвовања као у моралнпм повестима за добру децу; ту су пророчки снови који се реализују; ту су све душе добре и благородне, као да су с оног света. Ја не волим таква улепшавања прошлости која подсећају на бајке п не користи ничему, ма како бно знаменит њпхов аутор. „Пребрана ишеница (( од Руса Н. С. Љескова изазвала је извесну дискусију у нашој штампи. Писац је осредњег дара, приповетка нема живости и нрилично је развучена, али је идеја оригинална. Само је не треба генералисати, као што је можда желео њен аутор, јер би то било сувише смело