Просветни гласник

950

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

једине гласове, не рашире вилице и готово не мичу уста при говору, уво схвата реч, зато што је произвођење гласова у грду правилно а тако исто и језика, којн је главни орган за раздиковање између самогласника и сугласника. Али за глуво-немога дела оиа партија говорног органа сакривена је иза густе завесе, коју сачињавају вилице и усне, и чија је радња мање више изопачсна. Услед тога наступа једна нова и огромиа тешкоћа за онога који чита са усана, пошто изиђе нз школе. Сем тога, често срећемо, а нарочито код необразованог света, личности које врло рђаво говоре; некоректне и недовршене Фразе, испреметаност, елиитичне Форме, неправилне конструкције свију врста, било да их граматика одобрава или не, све су то препреке, које се појављују на путу ономе који чита са усана. Још један нов извор тешкоћа. Они, од наших ђака. чији је дух живахан, који добро познају језик, ко.ји нису и сувише повучеии, постижу доста брзо да разр.еше слике исписане на лицу, које су их у ирви мах збуњивале, и да схвате бар главне идеје изражене у Фразама, чија их је конструкција у прки мах збуњивала. Али, чак и ови пробрани ђаци, сусрећу се с лицима која не могу да разумеју, они су сигурни да читају само са усана, које су имале времена да простудирају, опи могу само у истини да се користе читањем са усана оних лица, која добро познају. Према томе, способност, до које глуво-неми дођу у специјалној школи не враћа их потпуно у друштво. Она му донушта да учествује у породичном животу, са обзиром на његово образовање, она га чини способпим да учествује у осећајима, радостима, напору и мукама његових родитеља, она поставља везу између њега и његових пријатеља, суседа, другова у раду, сем тога она му допушта, да се лати свих оних послова, чије вршење није везано за слух, под нарочитом погодбом, да не буде у додиру с публиком. Па и поред тога, родитељи, пријатељи, другови, газде, нарочито у почетку треба да буду добри и предусретљиви у својим одпосима са глуво-немим, да обрате пажњу и да му говоре полагано, разумљиво, и да понове, кад је то потребно речи, које су му упутили. Без сумње, то је заблуда, кад се мисли, да ће глуво-нели боље разумети ако отворимо уста јако, ако правимо несстетичне гримасе и раздвајамо на слогове. Али, преварнли бисмо свет, кад би рекли, да добро извежбпн глуво-неми може разговарати у салону, гледати представу у позоришту и да припада друштву у толикој мери, да је у стању сакрити свој недостатак. Бретеривања, која су учињена у том погледу производе дијаметрално противан резултат ономе који су од њих очекивали њихови аутори: разочарења, која су наступала код родитеља или породице