Просветни гласник

прикази и одене

ди'е11е ГаЊске раг^ои!, роиг т1еих шагдиег 1ез рег&с^лопз с1е боп аи4еиг. АтзГ је сго1з ци'П п'у а аисипе раг^е с1е 1а таИеге дт пе зоИ, је пе сИз раз ЛтзгШез, тагз ас1ие11етеп1 сИуГзее, е! раг сопзециеп!, 1а тотс1ге рагУсеПе с1оИ ез1;ге сопзМегее сотте ип топЛе р1ет сГипе тИпНе Ле сгеа!игез сИНегеп^ез".' 8 Овим се Лајбниц заплео у велике нојамие тешкоће. Али онај, који излаже Лајбницов фидософски систем није смео не споменути једну битну сгвар. Јер Лајбниц каже: „...природа... уметничко дело..., у коме сваки део материје није само у бескрајност дељив, као што су стари тачно увидели, већ шта више актуелно без краја подељен, где се сваки део у нове делове грана, од којих сваки има одређено сопствено кретање: иначе би било немогуКно, да сваки део материје изражава цео Универзум" , 19 Као што се види, на ову се мисао надовезује иринции хармоније ирестабилиране. Да видимо сада, како аутор објашњава појам индивидуалне супстанције (монаде) код Лајбница, тога централног појма његовог метафизичког система. Неразумевање и плиткост досгижу свој врхунац. Аутор пише: „Ако је душа недељива супстанција, онда је она индивидуална, јер сваки индивидуум мора битп така једна недељива сунстанција, иошто се сваки осе&а у својој неаосредној унутрашњости као једно цело и недсљиво „ја и . По самоме своме појму супстанција мора бити индивидуална и потпуно одвојена и независна од других супстанција: реални саобраћај и утицај једне супстанције на другу не да се замислити, јер се не да замислити, како ће један део једне недељиве супстанције да се одвоји од ње и да отпутује у другу супстанцију, а то би се морало претпоставити, ако се претпостави, да једна супстанпија дејствује на другу и својим дејством изазива преставе у њој... Мора се дакле претпоставити, да преставе имају своје порекло у самој индивидуалној душевној супстанцији, да оне постају у самој њој безикаквог утицаја с поља". 20 Его тако излаже аутор централни појам Лајбницовога философскога система: појам индивидуалне, просте супстанције. А разлог, за што Лајбниц уводи тај појам? !утор каже: „Ми не можемо објаснити вели Лајбниц, јединство наше непосредне свести, које чини, те ми не опажамо наше субјективне Феномене као један чист агрегат или конгломерат делова, већ као целину нераздвојну и једноставну, без претпосгавке просте недељиве душевно супстанције: то је несумљиво, и Лајбниц се не задржава много на томе" , 21 18 бељшг Е^оисћег-у; РћПозорШзсће ЗсћгШеп, ћ§. уоп СтегћагсИ, В(1. i, р. 416; упор. Оегћ. II, р. 77; Ма1ћ. 8сћг., III, р. 515; ј ^оиуеаих Ез8а18, ићегз. у . бсћааг8сћт1(1(;, Брг., 1904, р. 14; ТћеосИсее, I, § 8. 19 Мопас1о1о§1е, § 65. 20 Ист. пов. фид ., р. 201 зе^и. 21 1ћ1(1ет, р. 201. — Наш вурсив.