Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

887

начином до конетатовааем Ферментске акције. То значи да је тело на које утиче Ферменат једини реагенс помоћу кога се може констатовати присуство једнога Фермента. Тако је на пример штирак једини реагенс амиласе. Немогућно је икојим другим средством констатовати присутнсст амиласе у једној средини. У случајевима када један Ферменат утиче на више тела, тада се он може открити помоћу свих тих тела. На пример хидролизе разних гликозида узима се да врши један Ферменат, емулсин. Ако је то тачно, тада се емулсин може открити помоћу свих тих гликозида на које тај Ферменат утиче. Као што већ рекосмо Ферменти пружају парочити интерес с тога што воде своје порекло из живе материје и што у одсуству организованога субстратума, подлоге, врше извесне хемијске појаве које се посматрају код живога створа. Сама природа тих хемијских појава нема ништа особитога. пошто су то махом најобичније хемијске појаве као што су оксидације, хидролизе или растављања. Али тај Факат да се може одвојити од живе материје једна од аених особина даје Ферментима са филозофског гледишта особиту вредност. Ово је нарочито јасно за ендоцелуларне Ферменте једноћелијских створова. Неоспорно је да се животна моћ једне квасне ћелије највише испољава у хемијској промени коју тај организам може да изврши над једним раствором шећера. Квас претвара извесне шећере у угљен -диоксид и етилалкохол (поред тога стварају ее том приликом и мале количине глицерина и ћилибарске киселине). Та трансФормација шећера јесте резултат метаболизма тог угљеног хидрата кроз ћелијски организам кваса. Знамо да се исхрана живе ћелије састоји поглавито у егзотермичпим реакцијама које претрпи алименат у ткивима; на тај начин ослобођена потенцијална енергија алимената претвара се у разне врсте енергија под којима се живот маниФестује: механички рад, топлота, електрицитет, светлост и т. д. Алименат није дакле само носилац материје него, и то нарочито, и носилац енергије. Један обед не треба мерити на кантару већ у калориметру. Створови који живе опкољени атмосФером извлаче из алимената потребну енергију оксидишући их киееоником који их опкољава. Али у елучају анаеробног живота, т. ј. у заклону од кисеоника, створови који могу да ноднесу тај живот, а то је елучај са квасом, извлаче из алимента потребну енергију егзотермичним растављањем алимента. На пример, у случају кваса, шећер ее раставља у угљен-диоксид и алкохол, и у тој егзотеримичној реакцији квасна ћелија црпе енергију потребну за животне маниФестације. Спомињемо овај основни појам исхране да би се добро схватило да алкохолно врење није једна сноредна појава у животу квасне ћелије Један епиФеномен, — већ да је оно основа саме исхране тог организма у анаеробноме животу. Ако у опште иједна животна особина треба да буде везана за организовани субстратум кваса то би требало