Просветни гласник
СЛУЖВЕНИ ДЕО
1169
т^ 1 ' начин, што ће се он истицати мимо своје знатење и заиостављати друге, но што ће се у свима изнадазити она градива, која једно друго нодупиру и нотпомажу, и тим се унапређује удубљивање у све предмете у подједнакој мери. Квролација се наставе припрема већ самим наставним пданом, тако н. пр. када се поједини дежши граматички уче упоредо на страном и на матерњем језику, када се штиво доводи у везу с наставом из историје, када геометрија претходно упознаје с оним обдицииа, који су потребни за геограФију (у I је разреду потребно прећи не само круг лего и кугду, због облика земљина или за цртање и т. д.). Апсодутна се корелација ту не може постићи, а није ни потребна, јер би могла бити извештачена и предмете задржавала у њиховом природном развоју .(кад би се н. пр. у једном нредмету застало, док не дође у другом на ред, што би се с даљим градивом из о-нога могло довести у везу). Таква би корелација могла да убије заинтересованост у ученика, која тражи постепени напредак, а застојима се замара и губи. Само је она корелација од користи, која се даје лако и природно извести: њезин је задатак, да не раздваја, што је сродно, а не да силом доводи у везу, што је сасвим одвојено, или што би пажњу одвело сасвим на другу страну 1 . За коредацију се наставе може много учинити и распоредол предчета на учитеље, и распоредом часова. Нарочито се у нижим разредима мора пазити на то, да се не заслужи много пута подизани прекор, како се од средње школе гради мали университет. Средња је школа ередња шкода, школч између основне и великих школа, и она мора тај свој характер и одржати. Она не може бити ни велика, као што не може бити ни основна школа. Али пошто средња школа непосредно продужава рад основне школе, то она не може отпочињати свој рад без икаква обзира на ову, без икаква обзира на њезине поступке, прелаз не сме бити сувише нагао, да омеће ириродну еводуцију ученичке свести и да изазива јаке потресе и поремећаје. И сред других и друкчијих прилика рад у гдавном треба да је у почетној настави средњошкодској као што је у основној, а то ће се најлакше постићи, ако буде што мање учитеља у првим разредима. Најбоље је, ако је у њима свега два учитеља (т. зв. лична концентрација), један за пред-
1 Један је учитељ странога језива у нас сматрао за своју дужност, да ученицима говори, да је пас, <1ег НишЈ, сисавац, пуж, (Не Зсћиеске, мекушац, јела, (Не Таппе, биљка с годим семеном, и давао уз то опширно објашњење из природних наува сматрајући, да тим, у интересу »концентрације«, доводи у везу стран језик с осталим предметима. То је пример само за »вонвузну концентрацију«, и исто је таво као кад би учитељ исторпје, саопштавајући ученицима предање, како су капитолске гуске спасле Рим од Гала, надовезао на то, вако су гусве пловице, и читаво предавање о њима.