Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

1171

шке (Н. пр. описи или деФИНиције врста речи, врста реченица, реченичних делова, поетских и реторских облика и т. д. — особито у синтакси треба да влада сагласност, јер је у њој велика сагласност и V језицима, који се уче у нашим школама, ту, што се у једном језику научи, често треба да буде научено и за све остале језике, те да се ови могу само позвати на то). И стари се писци могу довести у везу с Н овим. истаћи њихове сличности и различности, као што се и у историји да извести поређење стања и прилика из старијих и новијих времена (Александар и Наполеон, браћа Граси и модерни социјални иокрети и т. д.). Нарочито морају сви предмети потпомоћи наставу матерњега језика; „Сви су часови часови матерњега језика" (Шилер). Ни један учитељ не сме чинити, нити допустити да се чини насиље матерњем језику (н. пр. у превођењу са страног), нити се задовољавати само нравилном садржином (у математици, у природним наукама и др.) без обзира на правилан облик. Сви учитељи свесно или несвесно утичу на стварање ученикова језика, па и његова стила. Ни један дакле не сме рећи: „Ја нисам учитељ матерњега језика, и .ја се пре свега морам бавити својим предметом. Јесу ли часови матерњега језика зато ту, да учитељ скрсти руке на њима? Треба ли да вршим дужност свога колеге?" — „И кад се види, да учитељи тако занемарују матерњи .језик, треба ли се чудити онда, што ученици говоре рђаво и пишу рђаво?" (Шилер). Помоћ, коју матерњи језик прима од остале наставе, може вратити на тај начин, што ће узимати у своје штиво градиво из осталих предмета и навићи ученике на усмен и на писмен начин изражавања, примерен томе градиву. Најбоље је, ако је и ово заједнички рад учитеља, и ако је појединим учитељима добро познато градиво, које је узето у штиво матерњега језика из њихових предмета, — они управо треба и да одређују то градиво у заједници с учитељима матерњега језика. Али и без обзира на то штиво, одабрано нарочито у поменутом смеру, и штиво матерњега и другог језика, које се узима у настави ради свога естетичкога и литерарног значења, имаће увек додирних тачака и с осталим предметима и потпомагати их директно или индиректно. У књижевности је свакога народа употребљено у обилној мери историјско градиво, и већином оно, које је и најзначајније. Косовске песме, хајдучке, ускочке, из борбе за ослобођење, Осман, Смрт Смаилаге, Горски Би.јенац, Пера Сегединац, а тако исто и епске и драмске песме страних песника, не могу се читати, а да се не представе историјске личности, стварне и идеаловане, и поприште њихових радња. У лирским песмама биће нарочите везе с природом, и уметнички прикази нрироде и природних појава моћи ће развити у ученика не само осећање природе него их увести и у Финијеопажање живота и кретања у природи. иросветнп гл.асник, II књ., 12 св., 1912. 77