Просветни гласник

1172

Т1Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Ту се може и претерати, стога треба бити на опрезу, да би се избегаа та опасност. Ако епске и драмске песме не само подносе него и траже историјска или географијска објашњења, ако и може добро доћи, да се ученицима после читања косовских несама покаже на мапи и Даб и Оитница, и Самодрежа и Грачаница, или после Смрти Смаидаге путовање Новичино и четино, 1 није тако и код лирских песама. Спомињање је историјских лица и геограФијских имена ту више као вимбол, и врло ће често објашњење бити од директне штете и покварити утисак, на који се смера. То би био случај, када би учитељ, читајући ученицима Јакшићеву песму „Падајте, браћо", рекао, да је Авала брдо у београдском округу, у срезу врачарском, изнад села Ресника, Пиносаве и др , високо 560 м., или кад би се сви стихови Змајеви објашњавали са стварне стране, и од ученика тражило чак, да на мапи изнађу поменута имена: Откуд видиш на све четир стране Даљна места, њиве и пољане, Л.ево Дунав, Банат, Бачка мила, Авала се десно заплавила, А подаље ти брежуљци сиви, То је Босна, — и ту Србин живи. У страним језицима осим штива и сам језик може послужити концентрацији наставе. Тако н. пр. када се у почетку наставе истакну речи, које су исте с речима матерњега или већ ученога страног језика (сИе МиМег, (Ие Зсћ^е&кег, (1ег Вег§, (1а8 Меег, та,1;ег, зогог, таге, 1а тег, 1а зоеиг, 1а тег и т. д.) или које су позајмљене (Мзсћ, рго&зог,. тт1з!ег), или које показују народну етимологију (ћелепуш, каљаче). За геограФију је већ речено, да се њезино градиво да веома лако везати како за Филологијско -историјске тако и за природно-математичке предмете. За историју та веза може бити тако јака, радња је људи тако скопчана с поприштем, на коме се догодила, да ми нпр. кад речемо Косово, не мислимо на оно, шта та реч значи (поље), него на догађај, који се ту збио. Биље и животиње су везани за место, за климу, за положаје на земљи, имају своје границе и појасове, често их ? културом, и прескачу, те да се разумеју границе њихове раепрострањености, потребна су темељна геограФијска па и историјска знања (свилена буба, кртола и т. д.). Те се додирне тачке не дају избећи, али ће умешна настава изнаћи и многе друге које се често у датим приликама и саме намећу.

1 Загребачки проФвсор Ј. Модестин израдио је карту Црне Горе (издадо је друштво хрватсвих средњошколских проФесора), на којој је то ириказано, и тим& дао подстицај и за даље сличне радове.