Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДБО

1189

који утеници не би донели готових представа и пре сваке ткодске наставе (ако би их било, била би иогрешкау иаставној организадији). Што .је нижи степен, представа ће бити мање, бић.е нејасније и неодређеније и неће бити тако лако на расположењу, сгога и јесте настава на нижим сгепенима тежа. Али је она олакшана глађу за утисцима у деце, незанитљивом тежњом за радњом чула и за новим опажањима. Анализом се иде томе у сусрет, ако се н. пр. у јестаственици да ученицима биљка у руке (ако је могућно, сваком ученику по један примерак), па се од њих тражи, да изнађу саставне делове и онишу их ио каквоћи и по количини. У је.зику се анализом изнадазе врсте речи, облици, реченични делови или се, у страном, казују значења речи и превођењем једне речи за другом долази до реченична значења. Да би се једна песма потпуно разумела, врло су чесго потребна претходна објашњења, језиковна и стварна. Погрешно је пак, ако се у анализу уноси више, него што је потребно за разумевање новога (она је само увод, припрема за нешто друго), или се помињу ствари, које и саме треба објашњавати, или се објашњују чак и оне, које ученици тако знају, да их не могу никада заборавити (н. пр. кад би се пре читања Прерадовићеве песме „Коеово поље" говорило ученицима о косовској битки). Краткоћа је и овде врлина, и што с мање речи учитељ уме ученика да уведе у средину новога градива, тим боље. Стога не треба унапред казивати укратко ни садржину новога градива, нити силом тражити прииремање за оно, што само собом све казује (за кратку лаку лирску песму биће понекад довољно прочитати натпис с одређеним нагласком). А исто тако и учитељ, који се и сред предавања новога градива задржава на објашњењима, слаби заинтересованост и квари утисак у својих ученика. Даљи је постуиак у настави синтетичан. Иза.зване и припремљене предетаве сређују се и везују с новим градивом, које се сад пружа и задобива. Од изналажења и опи сивања појединих деловадолази се сад до потпунога описивања, од превођења појединих реченица с објашњењима до превода целине без објагањења, од примера до правила ит.д. У опис једне биљке уноси се строжи ред, везасњезином околином, тим условљен начин њезина живота, однос изеђу органа и начина живота; из страних језика дајесе узорни иревод једнога текста; од примера, на који је начин постала споредна реченица, прелази се на правило, да свака споредна реченица заступа један реченични део главне, и да их ггрема томе има толико врста, колико има реченичних делова (одмах треба рећи, и зашто се предикатне сноредне реченице готово и не јављају, и тим олакшати ученицима одређивање споредних реченица). Синтетичан је је поступак и то, кад се одреди један граматички облик, па се тражи и читав ред, у коме се јавља дакле читава деклинација или коњугација једнога времена, начина и т.д., или се исто тако иоступи и код 78*