Просветни гласник

1190

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

геометријских ил.и биљних и животињеких облика. Као што се за време аиализе учитељ највише служи наставним обликом иитања, тако је код пружања новога градива ово најважнији облик. Оно је најпогодннје средство за развојну (генетичку) наставу, којом се најјаче подстиче саморадња ученичка. У настави треба да је све задобивено заједничким радом учитеља и учепика, — ученике не треба само учити, него учити, да себе уче. Што је у ученика још и за њих саме скривено, треба открити, неодређено, одредити, завијено, развити. Главни је задатак учитељев у настави, да погодним питањима доведе ученике дотле, да сами схвате и искажу развој једне ствари, н. пр. постојање споредних реченица из делова иростих реченида. Кад ученици затим науче врсте споредних реченица, адвербијалне, атрибутне и т.д., затим врсте адвербијалних реченица и т. д., развој се ту врши умпожавањем, умногостручавањем. Други је облик развоја, кад ученици ухвате промену стања, где једно стање у тој мери престаје, у којем друго настаје, као н. пр. у постојању жаба, лептира и т. д. За овај су облик и примери, кад учитељ на табди нацрта праву, круг, у смеру, да ученицима покаже, како постају, или кад пред њима начини коцку од хартије. Сдужећи се предметима, сликама, примерима учитељ може веома много допринети томе, да ученици сами изналазе и исказују нову садржину. Да ово не може бити у сваком случају, да ученици не могу изнаћи непознате им историјске чињенице, или незнане им природне појаве (северна свеглосг, гл.ечери и т. д.), или све речи из странога језика (неке могу аналогијом), само се собом разуме, ту не би помогло ни највештије довијање учитељево, да их на то наведе, и стога им то мора сам рећи. „Ни јастреб, ни орао не могу наћи јаја у гнезду, у коме нх тица није снела" (Песталоције). Колика било да је вредност једнога метода, учитељ не треба да усели себи у главу, да се њим може све постићи, и да треба да се њим служи искључиво. Ако су развојна настава и диалошки облик и најважпији, учитељ не сме ни њима за љубав сасвим напуштати и наставу, што приказује, ни наставу, што објашњава. Од приказне се наставе показна (деиктична), кад учитељ показује предмет, и ученици га нримају својим чулима, да спојити, као што смо видели, с развојном наставом исто тако као и настава, што објашњава. Што се да ноказати, треба иоказати ученицима, опажајном се наставом изазива увек јача заинтересованост^ и оно, што се опажало, лакше се схвата и боље се учвршћује у памћењу. Приказна настава у ужем смисду (експозитивна) може узети потпуно синтетичан облик, што често и бива у предметима, као што су историја, геограФија, јестаственица. Њезини су обдици опис, нриказ (у најужем смислу речи) и нриповедање. Не опис, који се задобија развојном наставом при посмагрању једнога нредмета, но потпун, сређен опис једнога предмета или једнога стања. Као што се предмет