Просветни гласник

НАСТАВА И КУ.1ТУРА

733

Снабдевени, по том, у гостољубиву дому Синбадову хлебом, вином и другим потребама за иут, пођоше чамдем по Крки у Шибеник. Вожња је трајала „око три часа — на четири весла". Шибеник је ностројен амФИтеатарскп. Цркава има преко тридесет — „и две наше". Недавно су туда били прошли Погодин, Кнежевић и Вук, па су нагласили и њихов долазак, те су им се надали. Сутра дан изјутра ишао је Срежњевски на острво Ирвић, а Прајс је остао дома с хартијама. Вративши се с острва, Срежњевски је с Прајсом и домаћином Павковићем разгледао цркве: православна није велика, али је лепа и у старом стилу. Увече су потпли пуг Трогира, који је на малом острву нзмеђу копна и већег острва Буа, а показује и с мора и са гора дивну слику својим црквама, развалинама, млетачком архитектуром домова и др. Одавде се прелази у Сплет, и они су то и учинили истога дана, 6 јула. Сплет је повећи град с многим римским остацима. Ту су се, још првога дана, познали с мајором Каталинићем, писцем 8!опа <је11а Ба1п1а2Ја, 1834—1835. Са њим су сутра дан разгледали остатке од старина, Диоклетијанов двор или боље рећи град, и оно што су позније подигли Млечићи и Угри. Од Диоклетијана није остало много, па је и то измешано с новим радовима: где су били стари храмови ту су сада нове цркве. Стари, тако звани, Грчки Храм морао је бити прекрасан; Дијанин је храм сада без свода; од Јупитерова је начињена црква с врло леним торњем који су у четрнаестом веку подигли Угри. Сплетске су улице прави лавиринти, и нису шире од аршнна. Број становника са четири предграђа износи 10.000. 'Грговински је обрт знатан; има трговаца и из Босне. Има и две књижаре, а и продавнице римских старина које се налазе у недалеко.ј Салони где .је сада село Салин. Пристаниште је велико и пуно је мањих бродова. Виде се острва Солта и Брач, и уопште је поглед на море прекрасан. Говор је поглавито италијанско-мдетачки. — Други им је познаник био учитељ Стазић. То је Андрија Стазић, учитељ, Вуков пријатељ и скупљач пословица. Између Трогира и Снлета пружају се дуж мора горо, али не су•више дивље, па се к мору спуштају у лепе пољане, засејане лозом, маслинама, разним родним дрвећем п усевима. У раније доба, кад су још Турци владали горама, овуда су била мала утврђења, подигнута као замкови за одбрану од турских нападаја. Звали су се Кастели , па је то име остало и данас када су преобраћени у обична села. Има их с едам — лепих, чистих, пријатних. Народ је имућан, одева се лепо, и има свега довољно. Туда су ишли наши путници једнога дана чамцем, па су се у једнога попа частили, на другом су месту пили каве и т. д. Та се места називају вртом Далмације и — веди — с пуним правом. Народ је сав напољу, наулицама: неко ради, неко седи или лешкари, други