Просветни гласник

734

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

спавају у хладовини. Штета само што међу кипарисима нема и лтша и другог дрвећа које даје широк и богат хлад. Овде је још обичај сахрањивања уз нарикаче [Вуку је то било непознато]. У седам часова изјутра 9 јула кренули су се из Сплета паробродом. На броду је било и двеста војника и нешто официра који су путовали у Дубровник. У 11 су часова били у граду Лесини, у два су продужили нут, а у пет су стигли у Корчулу, где су и заноћили. Како је брод летео, тако су и они са њим пролетали поред острва која се, више каменита и мање зелена, расипају и лево и десно. У Корчули су разгледали место које је окружено бедемом; тешкојеходити туда, јер је кућа над кућом, има их у погледу архитектуре и врло лепих али — пустих; нешто је чума полорила а нешто се раселило, отишавши или у предграђе или и даље. Нашли су се у друштву два медика, а дошао је био и претор из Оребића са Сабиончела, који их наговори те сви поседају у чамац да, у вожњи од пола часа, походе и Оребић. Уз пут имје претор проповедао о огромним рибама и змијама, о пећини у гори Илији, која је у вези с морем, и т. д. У Оребићу су лепе и чисте кућице, ту су и кипариси и палме, а ношња је дивна: она има знатне сличносги са шпаиском, а ово је и била некада шианска колонија, али је сада чисто словенска и сви говоре далматински. Вратили су се на Корчулу чамцем са четири весда. Сутра дан, 10 јула, пођоше из Корчуле у осам изјутра и у три по лодне приспеше у Дубровник. Пошто су походили рускога конзула Јер. Гагића, одлучише да иродуже пут бродом у Котор. — Дубровник је окружен јаким зидовима, који се величанствено спушгају у море,. са двс су страпе предграђа а на узвишењу које се стрмо спушта ка граду стоји тврђава. Изглед је чудноват. И унутра је град леп, главне су улице праве, куће лепе, неке и прекрасне, а све је чисто. II ако се свуда чује италијапски, и ако се послови воде такођер на италијанском, ипак се нико не либи говорити и народни.и језиком. Гагић је предобар старчић. Позналк су се с адвокатом Казначићем, књижевником и карактерним старцем. Он их је и проводио по граду и около... А.;и врућина! Термометар показује 23, па ни ноћу нема хладовине. Из Дубровника су се кренули 11 јула у шест изјутра. „Ја сам — пише Срежњевски — још спавао: пароброд је луиао точковима, ветар Широко узбунио је море — али ја нисам ничега чуо". Отвореним су морем ишли три и по сахата па су онда ударили бокељским залпвом. „Овуда је море све уже, горе су све више, али је покрај мора богато зеленило, а у зеленилу уза само море кућице миле, веселе, док се изнад њих уздижу стрме скале". Стигоше у Котор, пред којим залив, окружен горама, личн на језеро. Изнад града се виси Црна Гора. тако, да би човек рекао е ће врат сломити подижући главу да је догледа. Горе су дивље, стрме, величанствене и страшне. Ту су се нашли