Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

737

Град Нови је у лоложају амФитеатралном и окружен је зидинама а на вису је нова тврђавп. Две врсте даље на обали је манастир Савина, куда су ишди наши иутници надајући се наћи старе рукописе. Стаза до манастира изненађује: сва је покривена зеленилом, којс се над н>ом саставља те је чини као тунел, а кроз које се овде онде види море. Црква је усред главнога дворишта, новећа је и нрекрасно сазидана из лепога камена, унутра је поплочана мрамором, чиста и врло лепо украшена. Има и друга, мања, црквида и ћелије. Свуда чисто а игуман — красан чичица. У Нопом су набавнли кове па су пошли у Цавтат (Еа^иза Уессћ!а). Путовање је трајало шест сахата. У почетку су јахали поред обале, а после су у Суторини прешли на турско земљиште. Ту су добили гвардијана, с којим су сахат ишли нреко „Турске", где је мање насеља и рђ&вијега пута. Прешли су и конавоску долипу. Из Цавтата су за сахат чамцем стигли у Дубровник, где су одсели у локанди а1 Уароге. Сутра дан су побегли одатле због нечистоте, и користили се гостопримством грађанина Будманија, где су били прекрасно смештени. Ту у дому и у кавани зоМо рПе, међу ивама и орасима у дебелу хладу повратише душу ови путници са севера, које иначе уби врућина. Овде се, у овој кавани на Пилама, скуиљају Дубровчани те пију, једу и шетају. Била је тога дааа и музика, а још изјутра дошао је био и владика, те су се и по трећи пут видели. „Са свих страна на њега гледају, а када пође да се нтета — сви за њим. Чули смо како један Аустријанац вели: „Како се допушта тим Црногорцима да иду по граду под оружјем""?! 0 ондашњем Дубровнику пише даље Срежњевски: „Црекрасан и тврдо укрепљен град. Екинажа, ни простих кола, у целои граду нема никако, а споредне улице и нису улице веК тесни нролази. Првенственс се чују три језика: далматипски, италијански и Француски, образовани говоре сва три без разлике, а мање образовани ипак више народни него италијански. Чешће се чује ти него Ви. Књижарска је радња Мартекини довољно богата. Он сам није човек без добрих намера, али је, на жалост, мало познат са књижарским позивом. Има богату збирку рукописа дубровачких иисаца, а и штамна их не мало, али их штампа бесмисленим старим правописом, а и рђаво их разашиље по свету. Сада нрештампава речник Делабелин и издаје Галерију Знаменитих Дубровчана с портретима. Љггерарнога живота у Дубровнику нема: нико не идо за током књижевним, о новој књижевности говоре као и о старој... Када би ее у Дубровнику јавио какав човек са свом јачином карактера, и литерарни би се дубровачки живот пренуо". Из Дубровника су чамцем пошли после четири дана, 21 јула, у седам сахата увече према острву Пељешцу, па прошавши Стонски Рат,