Просветни гласник

738

ПРОСВЕТНИ ГЛАОИИК

продужише нут ка реци Неретви и онда Неретвом ка Опузину (Гог1 Ориз). Стон је град са старом тврђавом и са градским зидовима који се уздижу као и у Котору. Сећајући се, пак, још Дубровника, Срежњевски пише: „Дубровник је у нама оставио пријатну успомену: адвокат Казначић (књижевник) и правоелавни свештеник отац Николајевић (такођер књижевник) причипиди су нам пуно приЈатних тренутака". Када су пошли из Стона пала је у велике ноћ, те су морали спавати у тесној барци, али је спавање било ииак пријатно. Имали су нарочито задовољство, при посматрању осветљенога мора ради ориђиналнога начина ловљења сардела. У седам часова ујутру стигоше до Опузина, н одатле продужише пут ка Макарској. Клима је око Нератве нездрава. Макарска је градић на обали; ту су ноћили у барци сном каквога на копну нема, а гледали су и фосфорно светљење мора. У Макарској су нровели дан због маестрала, на су онда ношли ка Омишу, маленом градићу који стоји под величанственом Динарском Планином прн ушћу Цетнње. На супротној обали реке стоји здање с натписом: бешшапит Штсит. У њему живи честити старац Кружичевић, нређашњи викарије у општини Пољици. С помоћу Кружичевића и других Омишана нреписали су повећи број рукописа који се тичу историје пољичке. Ту су због преписивања остали четири дана. Трећсга дана Срежњевски, који је више волео природу, остави на преписнвању Прајса ксји је више волео рукописе, па се крене да види водопад Губавицу на реци Цетињи, иет сахата далеко од Омиша. У том је провео цео дан па се вратио у мрак, те ослободио Прајса од даљега страховања да не изгуби друга. Петога су дана пошли у Сплет сувим, а одатле лађом до Трогира, па опет сувим у Шибеник и даље до Задра, а одавде паробродом право на Ријеку. На Ријеци су се бавили од 31 јула до 8 августа. За то је време Срежњевски доводио у ред своје хартије и записе. Пшао је с православним попом и на гору Трсат, где су развалине старога замка Франкопанова. Ту ,је и манастир у коме је некада била она икона Св. Богородице, која је сада у Лорету. Али приморци особито поштују и другу једну икону која је овде и коју је, по веровању, радио Св. Јеванђелист Лука. У цркви има пуно венаца као прилог у добри час спуштања појединих бродова у море. Има и много слика које приказују како ова трсатска Богомајка спасава бродове на мору при бури. Човек на земљи не осећа побожност ни близу онако као што је осећа на мору, кад је над бездном, или у руднику, кад је на дну њеном. Овде се у цркви налазе венци, даровани од мрнара и њихових поро-