Просветни гласник

НЛОТАВА И КУЛТУРА

739

дица као знак поуздања у Провиђење. — У Трсату има и доброга вииа, а до Трсата се пење на 141 ступањ од доброга камена. Море је на Срежњевскога учинило уопште силан утисак. То показују и неке врсте у његову писму где је депа апостроФа мору. Али се он са жалошћу растао и од Далмације, помишљајући на задовољство душе ако још који пут дође у њу. Путујућн у Карловац колима, свратили су са друма удесно и после три четири сахата сгигли у мали и стариаски манастир Гомирје. Игуман Севастијан Илић, и сам познати књижевник, примио их је особито. За час је била зготовљена закуска, напијале су се здравице, монаси су певали „многаја љета", а звона су звонила. Мацастир је готово невидљив, међу висовима. — Увече су стигли у Северин на Кулпи, где су се одморили, па су продужили нут, сву ноћ су игали и у Карловад стигли сутра дан рано. Одатле су дан доцније пошли Загребу. У Загреб су стигли 10 августа. Први необичнији доживљај имао је Срежњевски у позоришту, где се приказивала „Опсада Сигета". Глумци који су играли хрватска лица говорили су народним а они који су играли Турке говорили су немачким језиком. Ствар је у овоме. Вече је било у корист немачкога глумца Шмита. Он је играо Зринскога, па је улогу научио „илирским" језиком - а појма нема о другом језику до само о немачком! Његово је учење улоге трајало месец дана — право немачко стрпљење! вели Срежњевски. 0 изговору се већ може знати какав је био. Публика га је ипак живо поздрављала. Иначе су била два важнија догађаја, које треба забележити. Мирко Фрања Шандор позвао га је на своје имање Исарево, где је била приређена народна свечаност у славу рођен-дана Гајева. То је било 25 августа. Имање је далеко од Загреба четири сахата. Срежњевски је отишао тамо с Раковцем. Званица је било 48. Киша није допустила да се руча напољу, него је било постављено у пивници која је декорисана и окићена венцима и трансгарентима као и сликом Гајевом. У тањиру су пред сваким били исписани на хартији стихови у славу Гајеву. Кад је домаћин наздравио Гају, сви су клицали и певали песму која се почиње: Људовпте! ти си благо за нас ирви жртвовао, Први све, што икад драго теби б'јагае, роду дао... При здравици Словенству певали су: „Бог да живи све Словене"! Било је и побратимљења, па се и Срежњевски побратимио са Гајем, са гроФицом Чачковића, са Драгојлом Степановића и многим другима. Уз братимљење је било и много љубљења. Ту су сви и нреноћилн .