Просветни гласник

IIАСТАВА П КУЛГУРА

897

пукетима до угаоних крајева. Затим, изван зидова су пространа шеталишта Сћпзк-Сћигсћ-а, бескрајне дедине Ма§с1е1епе Со11е§е-а, гдо пасу једени и припитомљене кошуте, воћњаци јабукових дрвета, тајанствени рибњаци \Уогсез1;ег-Со11е§е-а, где се забављају лабудови који приморају човека дамисли и о сликама М. Ба1оисће-а. Сваки завод је у ствари нејсаж са својим гајевима, својим ливадама, каткад са својом шумом, својим речицама: изгледа да оснивачи нису хтели, да одвоје младеж од нољске природе, као да су се бојали, да је, у простору опкољеном и најтањим зндовима, не одвоје од живота, јединог правог учнтеља у васпитању.

Па ипак народне школе, као енглески Универзитети, то су ире свега куће за науку, илп, боље рећи, куће за културу и душсвно васпитање. Ма какве да су, нама Французима, наше предрасуде о интелектуалној вредности енглеских гимназија, сваки старешина школе у Енглеској убеђен је, да више васпитава дух него тело. Не само снортови, него и сва Физичка вежбања, имају код нагаих суседа више него код нас интелектуални и морални циљ. Физичка култура, пише доктор С1етеп1; 1)икез, јесте велгбање душевне снаге. Игре, у школи, не само да теже, да даду младом човеку равнотежу духа и карактера; оне му дају и ватрену н осетљиву душу, душу увек готову да одговори позивима дужности, место душе успаване у навикнутом нереду, душу довољно ирекаљсну за тешкоће у животу. У игри ученик стиче још и љубав ка правици и поштењу, самопоуздање, веру у своје другове, трпељивост у муци и издржљивост у нанору, жељу да нобедн, која може да се трансФормише у животу у најплеменитију амбицију; напослетку, добија Срзину и сигурност у расућивању, некористољубље у раду и бригу за заједнички успех, храброст у недаћама и навику да контролише своје поступке. Једном речју, ученик, који игра, учп да остане млад у животу, а не да ностане нре времена „светеки човек" са свом уображености, сиромаштвом и одрицањем. Према томе, озбиљна је погрешка веровати, да се, по алејама под заклоном лишћа, на дивној рудини ливада, не буди дух младости; и ту се сања, и ту се мисли здравије, али исто тако и човечански, као у загрејаним салама и по двориштима наших гимназија. АЛЉзои ,је био ученик Ма§(1е1епе-Со11е§е-а и размишљао је на обалама Мз-а која носи његово име; као шхо су баште Сћп81;-Сћигсћ-а виделе весеља нолитичара и славних војсковођа, исто тако биле су и повереници нрвих мисли једног Еоске-а, 61ас181;опс-а, Сашпп§-а; слушале су несничке разговоре Веп Јопзоп-а и РћШр 8ус1пеу-а, а и тајанствене исповести Јоћп-а п Сћаг1ез ЛУез1еу-а. Посетите енглеску гимназију, одмах ћете бити побеђени њеном духовном радњом; бићете изне-