Просветни гласник

настава и кулхура

899

Ако стоји, да сваки систем васиитања треба да резимира, да кондеизује, изражава и задовољава тежње садагање генерације, увек буде!и, изазивајући и питомећи тежње будућих генерација, никаква иедагошка дисциплина није боља од енглеске. Енгдеска гимназија сло бодна у бирању метода и нрограма, независна од осталих друштвених сила, Финансија, политике, државе, па и од цркве, тражи инстиктивно у смислу колективног живота правац, који нагонн ученике на рјд ; као што каже Саптп§, енглеска гимназија је расадник увек богат, који увек успева, где расту људи одређени да послуже својој земљи, цркви и држави. Погледајте контраст код нас! Већ сто година како се васпитава младеж за или против политике. Шта је гимназија у Француској; не кажем гпта је Француска гимназија: јер нема ни једне Француске гимеазије у Француској. То је установа састављена из свију потребних делоЕа, једним државним декретом, одлуком председника, аукторитетом свештевика или Фантазијом неког приватног лица. Све је измишљено: организација, програми, дисциплина, настава, све је уредио с поља какав бирократа, који расправља о потребама човечје душе, као што се расправља о услузи управе државних путова или о уређењу кланица. Стари француски Универзитет, независан и допадљив са својих уредаба, Универзитет (Јез 6ег8оп, Дез (1' АШу, који штићаше своју слободу од сваког, одавно је ишчезао. Универзитет живи увек; пре би учинили јерес, пре би обезглавили монархију, но што би допустили да се душа народна подчјши , а главно је да ова народна душа нађе у гимназији уточишта и одбране, јер је гимназија била и остаје најстарија установа земље. Желите ли историју енглеске школе, то је историја готово свију државних школа: Село X... јесте најстарије у Енглеској. Пре освојења било је престоница неког краља и место где се сконцентрисала животна снага целог околног предела. Наскоро његова важност порасте појавом једног манастира: — било је у исто доба центар и верски и војнички и грађански. Навала нређе, и на његовим рушевинама подигоше селу цркву, која јо била чувена у целој околини. Дрква позва нове калуђере, калуђере мање грубе од првих, раднике више духовне културе. Влизу цркве подигоше један цветни манастир, тајанствени забран, где се-васпитаваху душе нове цивилизације; то су били духови културнији од духова дотадашњих гордих барона, али не и супротни. Манастир је и.чао сваје зграде погодне за манастирски живот: ограде са сводовима великих врата, уз која се налажаше кућица вратарева; трпезарију са тешким стубовима; богомољу са историјским оглављем и успоменама урезаним у зндове, сале црквеног већа украшене домаћим портретима, сале за конФеренције са столовима и готским предикаоницама. Све је ово трајало око 300 година.