Просветни гласник

НАСТАНА II КУЛТУРА

1077

поједини од тих различних мотива има тежњу да победи, да одлучи борбу, — нама изгдеда, као да се ми сами можемо слободно одлучивати за овај или онај мотив. Нама изгледа да имамо снособност да бирамо међу различним могивима без обзира на њихове (пријатне или непријатне) особине, на њихову вредност за нас. т. ј. на осећања. Из тога дакле, што видимо различне могућности, што видимо да се може овако или онако урадити, нама се чини као да ми можемо овако или онако — како хоћемо — урадити. То је још много више случај после учињене радње, кад се може дуже и хладније размишљати о различним могућностима, које су постојале, о друкчијим и бољим радњама. Отуда, што се онда у опште могло и друкчије урадити, нама се чини да смо и ми могли друкчије, боље урадити. Међу тим, и ако у ствари радња није могла бити друкчија него што је била, — јер се није могло друкчије хтети него што се хтело, — свест о томе, да се могло и боље (т. ј. са више пријатности одн. са мање непријатности) урадити, може, разуме се, бпти од врло великог утицаја на будуће сличне радње, ако се њима на супрот, као моћни мотиви, јаве предсгаве тих бољих радњи. Свест о слободи се првобитно свакојако и јавила тек после учињене радње, у сећању или Фантазији, како су то још Хобес и Сиииоза објашњавали. По Хобесу ми имамо само слободу радње а не воље (1Љег1аз поп ез^ то1епсИ, зес! ^иае то1иши« ЈасГешН), а и Саиноза објашњава свест о слободи тиме, што смо ми свесни различних могућних радњи, али нисмо свесни свих бескрајно многих узрока који (осим или поред свесног непосредног повода) одлучују или одређују (детерминишу) паше радње. Свест о слободи је дакле илузорна. 0 постанку те илузије или шимере, како је Шоиенхауер зове, говорићемо доцније још много више. Међу тим, осећање активности које, више или мање, јаеније или нејасније, нрати сваку вољну радњу, изазвано је осећајима кретања, снаге, напора, напрегнутости или контракције у појединим мишићима. који производе радњу. Ти осећаји активног кретања разликују се истпна од осећаЈа пасивног кретања (кад нпр. неко други креће нашу ногу, руку итд.), који с.у управо више осећаји теглења, или гњечења, притиска, уда.ра и трења у зглобовима и жилама. Али осећаји активног кретања јављају се при свима свесним радњама, дакле и при нагонским, где не може бити говора о некој нарочитој активности у смислу слободе. За то нема никаква смисла издвајати те осећаје, као што многи физиолози и пеихолози чине, као некакве нарочите осећаје инервације који би били осећаји (и мерило) вољног напора или снаге употребљене за инервацију мускула (одн. надражење моторних нерава који мускуле стављају у покрет). Као да су дражи за те осећаје централне (у мозгу), а не периФерне (у мускулима) и као да напор или кретање