Просветни гласник

1078

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

самих мускула не одређује ни најмање те осећаје! 1Пто пак болесннци, којима су поједини дедови тела (нпр. нога) узети, имају осећаје кретања и у тим дедовима, кад зажеде иди покушају да их покрену, — то се да објаснити осећајима кретања у суседним мускулима, који том придиком чине невољне иокрете (МШзе\уе§ипдеи), и сдикама сећања (представама) ранијих кретања у ободелпм оргаиима. У старијој Француској Психологији (нпр. Магпе <Је Вггап-и, Атреге-а, и др.) осећаји активног кретања називани су чак осе&ањем вољног напора (зепИтеМ пе 1'ејроН ЂоиХи) којим је ваљало одвојити вољне радње од невољних. За то .је то осећање, разуме се, врло лако постало осећањем некакве на рочите, самосталне, независне, слободне воље. (Свршиће се).

о стогодишњици КЊИЖЕВНОГА РАДА ВУКА СТ. КАРАЏИЋА НАПИСАО АНД. ГАВРИЛОВИЋ

Меседа новембра 1813. године стиже у Беч Вук СтеФановић Караџић „барем од све муке не би ди Њемецки научио". Еад је у Бечкој Подицији узиман на знање дневни извештај како је „неколико исељеника" из Србије догало у царску престоницу, нико није ни слутио да се међу њима надази и човек чија звезда управо с тим доласком почиње сјати на небу српске књижевности и науке. То није слутио ни он, Вук СтеФановић, који посде скоро тридесет година искрено говораше како је 1813. дошао био у Беч „не знајући ни сам шта ће из мене да буде 1- . А гата је посде из тога било казује историја српске књижевности, излаже историја сдовенске Фидодогије, казују радови, биограФИЈе и преписке првих и најбољих људи његова века у свих сдовенских народа и, тако исто, међу Немцима. Ове године и ових дана навршу.је се стодеће од тога догађаја у животу Вукову, који је постао догађај и у српској књижевности. Не може се рећи да је Српство занемаридо препородиоца своје књиге и просвете, ади је истина да се и сада, посде стотину година, има још много истраживати, о Вуку разбирати, ироучавати и писати. док се свестрано не осветли сав његов рад и доба коме он принада. Томе су осветљењу намењене и ове врсте о стогодишњици књижевнога рада Вука Караџића. Оне не говоре сумарно о целој појавн' таком говору иретностављају дебату о неколиким појединостима из