Просветни гласник

НАСТАИЛ II КУЛТУРА

1079

тога дредмета, заустављајући се, у три ирилошка, на књижевним иробама Вуковим ип првих година, на Вуку као писцу Првога Срискога Буквара и на, потезима за слику интимнога Вука и великога пријатеља и учитеља његова, Јернеја Копитара. По томе су реду изложени и чланци који даље долазе. I Из „књижевних проба" Вукових. Како је Вуку ваљало сваки посао иочињати изнова, и како су учени пријатељи његови налазили да је он позван да изврши укупно откровење народнога књижевног блага ерпског, показуЈе и то што је већ у првој години свога књижевнога рада био позиван на многобро.јне литерарне радове. Позиван је да рецензује српске књиге, да скупља пародне приповетке, пословице, загонетке, да спрема грађу за речник. да свестрано ради на Фолклору, па, доцније, да помаже чак и редакторском пословању у једином ондашњем српском листу. Кад се ногледа на еав тај његов разноврстан рад првих година, види се у њему пуно одлика но којима се може разложито сместити у иробне радове, у иокушаје после којих су дошла дефинитивна издања, или се, у нрким тек струкама, и остало на тим нробним пословима. За разумевање реченога треба знати да је Копитар, који је најбоље и знао Вука, у једној важној прклици овако клаеиФиковао његов рад: до 1818. или до изласка из штампе „Рјечника" сав Вуков књижевни рад није друго до само ироба за уређење питања о српском књижевном језику и о правонису, а „Рјечник" дефинитивно решава та питања, која познији радови само утврђују и даље разрађују. У овом је прилошку, према томе, реч о таквим пробним покушајима Вуковим и то не свим: рад на скупљању народних несама и на првим огледнма српске граматике обухватају пространије студије, саопштене на другоме месту. Овде се говори о првом' раду Вукову на ^абирању народних ирииоведака, загонетака и иословииа, о једном засебном покушају његову у циљу обраде народних традиција и о крнтичарским прилозима његовим. * * * Знаменити је Јаков Грим био први који је изјавпо жељу да се купе и српске народне нриповетке. То је учинио још 1814, кад је, обрадован првом ,Пјеемарнцом", онако нохвално о њој писао. Не само жељу него и наду да ће се то учинити, изнесе Грим у тој оцени народних песама, а већ је 2 априла 1815 послао Вуку, ко.ји је онда бно у Карловцима, писмо и упуство за даље скупљање народнога блага. На то Вук из Карловаца нише Копитару у Беч 8 априла еасвим искроно: