Просветни гласник

НАСТАВА Н КУЛТУРА

1083

Митологију читају, иди ириповиједају. Сваки народ има своју Митологију, ади јо Грчка и Датинска Митологија најзнаменитија и најнознатија на свијету; и н>у сви народи европејски уче по школама". Казавши тако своје опдашње мисли о Митологији као предмету. Вук лрилази правом диљу говора: ,Кад учимо из књига познати Херкула, Јасона, Ахила и остале Грчке јунаке, да ако не буде сувише ни ова приповиједка о Милошу Обилићу. — Да је Милош био зет Кнеза Дазара, да је на Косову раенорио Турскога Цара Мурата, и да је и он онђе погинуо, о том не треба ни говорити: то етоји у Историјама различни народа, и то зна еваки Србљт; него да видимо шта народ даље о њему приповиједа". Данас је збиља свакоме Србину добро иозната та грађа из народне традидије о Обилићу. Ту је и прича о Цару Душану, који је за Обилићеву мајку рекао: „Међер обила мајка родила обила јунака!" Ту је казивнње о селу Дворишту, о реци Неча.ји, о пољу Пустопољу У Подерју итд. Ту је грађу унео Вук и у свој „Рјечник". Нешто је мало о Митологији, и то о Словенској, Вук и раније размишљао и читао. У „Толкованију ријечи" уз другу ,Пјеснарицу" 1815 уз реч Лељо Вук вели како то ,припијевају Краљице уза сваку врсту у свима Краљичним пјесмама, не зна-јући шта значи, него кажу: тако се „пјева". Да би својим читаоцима ипак објаснио ту реч, Вук ее иозива на „Славјанскују Митологију" од Кајсарова, тптамп. у Москви 1807, и по њој даје објашњење. Ускоро је и нешто више сазнао о Митологији уопште, па у реченом чланчићу упућује своје читаоце на друго једно немачко дело. Све је то могло особито веселити Јакова Грима, који је и доцније, много доцније, тражио од Вука података о Митологији. Овај мали Вуков рад о Милошу Обилићу долази, такођер, у његове ировне радове ове врсте, а у колико је доциије Вук развијао рад у том правцу познато је, ма да то не долази у предмет овога расправљања. Поменусмо да ова Обилићева биограФија има малу цензурну историју, коју нам је открио Копитар узгред у једном акту службене нрироде из 1822 године. Из тога податка сазнајемо ово. Вук је чланчић о животу Милоша Обилића био написао за бечке „Новине Србске" нешто раније и Копитар га је, као цензор, био одобрио, али је виша власт накнадно забранила штампање. Да томе доскочи, Копитар је удесио те је Вуков чланчић изишао на немачком у једном војном листу, после чега су га, не спомињући ништа о томе што је раније било, моглс донети и Давидовићеве „Новине Србске". 7.3*