Просветни гласник

1106

11р0светнн гласник

ражено. с много снаге и речптостп, да ће права историја ставптп трезвене мислиоце исиред нолитичара и освајача. Разумно размигаљање нпје допољно. Треба га помоћп радом и гледати да рад постаие навика. Не треба омаловажавати пи најситнпји носао, само ако он води циљу који је постављен животу. Велика дела ностижу сс низом ситнпјих послова, који олакшавају успех у борби против страсти. Капља камен дуби. Бољп је истрајан рад с мање енергпје, него снажпи а изнеЈгпдпп настуни воље за претеран рад, после којпх настаје малаксалост. Не треба само губити време узалуд, него нскоршпћавати сваки тренутак. јер је живот кратак. 1 А ваља се користпти и добрпм расположекем за рад које покадгато обузме човека. Треба илатп јединства у раду, јер је свако пагомилован.е послова у исто време само од штете по васпитање воље. Све је то добро, само ипак Пајо претерује кад мисли да ако младић „ради без грозничава узбуђења, полако, лепо п просто, нема тога високога интелектуалног позпва па којп не може нолагати право". Истинаједа „из храстова семена ничу стасита дебла", али семе требада је храстово а не копривино. Њутнова реч да је стрпљивост — ђеније тачна је само кад је говор о даровитим људима. Талентованн људн без методичког и ностојаног рада раскују свој дух у ситну монету и разбију га у масу сјајних варнида. Медиокритетп и прн најбољем и најиетрајнијем раду стварају само дела средње вредности, која умиру с њима заједно, или их једва нреживљују. Тек дар спојеп с радљивогаћу даје ремек дела, која инспиришу чптава поколења и „што су даље, Све то јаче расту", како велп Мажураиић. Али ако сваки омладипад нс може датп много народу, дужап му је дати колико може. „Еоји даје много, а мог'о би више, мало му се ппше; који даје мало, а не може внгае, много му се ппше". (Змај). Пајо није пронебрегао нп физпчко окренљење. Треба се брпнути о доброј храни, о чпстом ваздуху, о правилном крвотоку, »о уредном Фупкционисању свих органа, о паметном одмору нерава и разумном вежбању миншћа. Само се треба чувати од претераног гпмнастизирања које ствара атлете. То иде на штету ума и добрих парави, а не служи ничему корисноме... * У практичном делу своје књиге Пајо указује на непријатеље омладине. Главни су: соксуалност и леност. Узродп су сексуалности у првом реду физиолошки , затпм психички. Полни нагон спажи со јаком храном, седењем у непроветреној и тонлој собп, дугим спавањем. Рђаво другатво појачава тожњу к сладострашћу и уживању, и одвратност према раду. Па и савремена књижевност скоро је сва славопој љубави. И лекарп често својим соФпзмима уиућују омладину на иут порочне љубави, износећи неистиниту ноставку да је чедност штетна но здравље. Пајо, папротив, позива омладпну да се бори против сексуадности. Треба лећи кад је човек уморан, устати чим се пробуди, јести умерено храну која не загрева јако, не седети дуго у поквареном ваздуху, ићи у шетњу затим, ваља изгонпти из свести мисли које подстичу сексуалност, избегаватн разуздана друштва

1 Пајо износи пример Дагесо-а који је написао књигу, радећи само по чехврт часа дневно, колико му је жена задоцњавада с ручком. Сећам се да с!>м читао у Легуве-а причу о неком човеку који је прочитао све велике датинске песнике, чекајући у разним одборима нетачне чланове, због којих се закашњавало с отварааем састанака.