Просветни гласник

192

Просветии Гласник

рада. Ако ђак не расипа духовну енергију на хиљаду занимања без вредности, на хиљаду лектира случаја, он ће имати обилату интелектуалну бербу. ПипЈчеви савети о искоришћавању времена, тренутака, заслужују да се прихвате, јер је време изаткано од тренутака. Човек може да изврши велика дела кад не расипа време. Дарвин никад није губио ни једног тренутка. Кратки живот једног Паскала, једнога Спинозе био је ипак врло богат. Нарочиту пажњу заслужује поглед пишчев на умну замореност. Он га сматра лошом сугестијом. По њему, (пдемор никад не долази од правога рада. Замашај ове књиге за све васпитаче и васпитнике види се из овог овлашног прегледа њене садржине. У првој књизи, која је преведена на српски (преводилац г. Јов. М. Јовановић, издање књижаре С. Цвијановића), писац говори о томе шта је то: волети рад и умети радити; о вредности времена; о правом и лажном раду. Занимљнви су подаци о раду великих научника, као Дарвина, Лајела, Спенсера, Канта, и великих књижевника, као Золе, Ига, Скота, Флобера и г. д. У другој књизи, која још није угледала света на нашем језику, имају поглавља о пажњи и памћењу. Нарочито се препоручују поглавља о томе како се можемо користити књигама, о доброј и новој лектири, о опасностима читања. Пајо не препоручује начитаност. ерудицију, већ је више за самосталне напоре мишљења. За студенте је нарочито важно четврто ноглавље друге књиге. Ту излаже писац о методама у разним дисциплинама, на име: о изучавању математике, историје, латинскога; како ваља студирати права, медицину, филозофију; о трговинским методама ; о административном раду. Ту је и важно поглавље о Херкулском избору позива после матуре. Корисна је напомена пишчева да студенти не треба да буду само „справе за хватање бележака професорских", јер то још не значи радити умно. Не учи се пасивним бележењем, већ активношћу, напором, размишљањем. Ова значајна књига треба да буде на столу сваког студента, свакога умног радника, као средство за бољи и продуктивнији рад. Овом приликом намеће се питање: зар не би било врло корисно кад би се на нашим университетима основале нарочите катедре за проучавање и излагање метода умнога рада, како би се сви студенти оспособили за што продуктивнији будући рад? п. м. и.