Просветни гласник

Кроз Стране Листове

385

преко јавних конференција, упућивати опомене широкој публици. Боље је предупредити но лечити. Зло постоји; неморалност бива све већа и све заразнија: треба реагирати, обавештавати родитеље, задржати младиће на ивици порока. с. п.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

Друштво за живе језике и књижевнош. — Београдски наставници и наставнице живих језика, на скупу који су одржали 19 новембра текуће године, основали су „Друштво за живе језике и књижевности" (Неофилолошко Друштво), и за почасног председника изабрали г. Богдана Поповића, а за председника г. Д-р Милоша Тривунца, професора Университета. Да бисмо могли јасно истаћи задатак који предстоји пред друштвом, потребно је да у најкраћим потезима изнесемо стање у којем се налази наша настава живих језика. Наше учионице су препуне ђака, тако да ни најспремнији и најодушевљенији наставник не може да ради са успехом. Сем тога, бели зидови учионица, без слика за очигледну наставу, мало му пружају могућности да се у настави служи директним методом, несумњиво најбољим за рад са почетницима. Наше школе немају својих књижница за ђаке, да би наставници били у могућности да уводе своје ученике у познавање књижевности и живота страних народа. Положај наших наставника живих језика у толико је тежи што они махом свршавају своје студије у нашој земљи, те немају могућности да потпуно савладају језик који предају. Како је могућно да такав наставник, и поред најбоље воље, научи ученика добром изговору, кад ни сам није сигуран у свој; а о конверсацији и да не говоримо! У нас не постоје стипендије за одашиљање наставника живих језика у стране земље ради њиховог усавршавања, чак ни за време летњег распуста. Тај тежак положај ђака и наставника може се тек онда јасно схватити када се има на уму да ни немачки ни француски језик немају никакве сличности са нашим језиком, као граном словенских језика. Из свих ових разлога, наша настава живих језика, оваква каква је, у потпуној је немогућности да одговори своме вишем задатку, који се састоји у упознавању наше омладине са карактером, особинама и тековинама страних народа. Нашим наставницима живих језика мора да се пружи могућност да постану пионири добрих страна културе западних народа, ако желимо да се користимо њиховим искуством, и да преко њега одемо и даље. Услед ових набројаних разлога, „Друштво за живе језике и књижевности" поставило је себи за задатак унапређење наставе живих језика и књижевности, и неофилолошке струке уопште. Ову своју задаћу друштво ће вршити: 1.) Свестраним старањем о настави живих језика и књижевности