Просветни гласник

524

Просветни Гласник

најбоље показује Мојманова анализа даљих мотива уметничкога етварања. Кад се прикупи сав могући материјал који се односи на проблем, најсрећније га решава онај естетичар који је способан да решава и „одозго", као што је то, донекле, случај код Бенедета Кроћеа, Анри Бергсона и јонас Кона (Коново „одозго" је нео-кантијанерско, и много слабије од Кроћеовог и Бергсоновог); или решавати цео проблем као Макс Десоар: експериментално, али са пуно скепсе и освртања на све стране. Цео тај проблем има и свој несвесни фактор, и он највише и чини да се проблем не може да схвати и решава само са гледишта експерименталне психологије. Стварање извире из најдубљих дубина наше психофизиолошке организације и, стога, експериментатор и емпириста морају да се зауставе на по пута, и одговоре са не знам. Грађа која је скупљена не да се замислити контрадикторнијом. Врло је мало података који се слажу, и из којих би се могао да изведе закључак. Једни подаци говоре о несвесном фактору при уметничкоме стварању, и ти су најмногобројнији; други говоре о полусвесном или свесном, и ту их има такође различних по своме пореклу. Који је тај фактор који је главан при стварању, и који је тај који га ствара, то ми не знамо. Може се говорити о посебном дару, као Мојман, или о личности, или о вољи, о улози наслеђених особина, о моменту, и тако даље; али, све су то само нагађања. Примери које смо навели у прошлој глави показују како ми схватамо тај проблем, показују да је стварање чисто индивидуална реакција наше психофизиолошке организације на неки надражај из објективног или субјективног света; или, најзад, на надражај који је, непознат и несвесан, дошао тако спонтано да се не може да одреди да је, у опште, надражај. Још неки примери које имамо на расположењу доказују то исто. За Шопена прича Жорж Сандова да му је стварање било чудно и да је тако изненада долазило да га није могао да предвиди. Хуго Волф није могао ништа да уради по читаве две године и, онда, на мах, створио би по читав низ композиција за песме. С друге стране, Виктор Иго могао је да ради, скоро, кад год је хтео. Као каква мистична болест, и Бетовена је инспирација сналазила изненадно, на мах, и бацала га за клавир. Рибо (X' Јта§шаНоп сгеатсе; ВЉНоШецие с1е рћПозорШе соп*етрогате, Рапз, 1908, р. 44) цитира у својој познатој књизи Бифона; он каже: „Осетите по глави један мали електрични удар који вам стеже срце; то је моменат генија". За Толстоја су остали подаци који говоре да је могао да ради кад год је хтео. Као што се из свега овога види, сви ти позитивни подаци носе један чисто индивидуални карактер. Свака личност другачије ради. Једна и иста идеја дана неколицини уметника, према овоме што смо рекли, реагираће различно. Познат је дивни пример који наводи Теодор Фолбер (Ваи ппс1 ћећеп сЈег ММепсЈеп Кипз1; Аиз Иаћдг ипс! ОеЈз1езше11:, Л? 68.