Просветни гласник

558

Просветни Гласник

Интересантно је споменути и, то да су буне против ауторитета најчешће код ђака између петнаесте и осамнаесте године. Осећајући како им расту крила, они мисле да би већ могли летети сами, и ма да још нису у стању да енергично заповедају сами себи, ипак нерадо слушају када им заповедају други. Бунтовна и непокорна ћуд каткада је знак оригиналног и независног духа, као што се види из младости многих ведаких људи; зато је не треба насилно сузбијати, него смотрено регулисати као какву елементарну природну силу. Ауторитет Јтаријих даће повољне резултате ако се не ограничи на чисто спољашње прописе и стегу, него ако се створи убеђење да без послушности и законских прописа нема друштвене заједнице ни колективног рада, те да младић на неки начин сам хоће дисциплину, пошто је увидео њену погребу и важнодт. Морална потпора старијих никада није потребнија него у првој младости, поред осталога и зато што младић сам жели да га неко поучи о смислу живота и о тешкоћама које га чекају. Ако се врлине могу развијати наставом, као што неки педагози мисле, онда би то поглавито важило за ово доба када се већином греши из заблуде, и када би обавештавање на време више пута отклонило и саму жељу за грехом. Хербартово иначе спорно тврђење да васпитање карактера лежи у васпитању идеја, одиста би могло да важи за ово доба, када се толико осећа потреба идеја водиљр. Настава и васпитање у старијим разредима овим се знатно олакшавају, пошто одрасли ђаци, по својој доброј вољи, радо излазе симпатичном наставнику на сусрет. VI Ниједно доба човечјег живота није изложено тако наглим променама и неочекиваним обртима као младост од петнаесте до двадесете године, и зато је Пјер Мандус целу једну интересантну главу посветио детаљном описивању те неуједначености и несређености код младића. Укратко речено, поремећена је тада и телесна и духовна равнотежа, јер органи расту неједнаком брзином, те настају болови и трзања, а намере често мењају циљ, и симпатије имају сваки час други предмет. Онај који то посматра само споља рекао би да увек има пред собом неку другу личност, док младић сав тај хаос и несређеност једва осећа као такве. Јер оно што је код њега битно и чиме се разликује од детета, јесте потреба да унесе реда и система у своје идеје, и ма да у томе слабо успева, ипак не престаје да за тим стално тежи. Отуда и није толико хаотично стање у његову интелектуалном животу, колико је велика анархија у области воље. Младићу је тешко да учини свој избор за будућност, пошто истовремено има више опречних тежња; а онај који се рано определи, обично нема смисла за отварање нових путева, али може далеко дотерати у каквој чиновничкој каријери.