Просветни гласник

Младићска Душа

559

Амерички психолозн забележили су честу појаву верских криза код младих људи, што нимало не изненађује у земљи где се верске секте непрестано множе. У Европи су међутнм обичније и чешће моралне конверсије. Велика морална криза констатована је у шеснаестој години, а друга, мања, у осамнаестој. Тада се врши нека врста ревизије старих вредности и постављају се нове, и то су у исти мах два момента када васпитач највише може да утиче. VII Последња глава у књизи посвећена је питању школског умора и одмора. Ту писац констатује да се младић релативно брже умара него дете и зрео човек, и да се, преоптерећености може говоритн тек после пубертета. Напрегнута хотимична пажња на првом месту узрокује младићску замореност, а придолазе томе и разна емоционална стања, која такође троше или чак расипају снагу. Према овој констатацији, душевно сгање младићево било би слично стваралачким процесима код уметника, где свака мисао носи по једно узбуђење. Умор зависи од каквоће посла, начина рада и јачине интересовања за предмет. Умни рад комбинован са телесним покретима дуже одржава свежину енергије. Промена посла такође одмара дух, али један исти рад ипак може да траје много душе него у детињству. Најбрже наступа умор ако рад не занима, ако треба само памтити и сећати се гомиле чињеница, јер интерес је тада слаб и умна енергија као да дрема. Знамо већ да се данас много препоручују спортови, гимнастика и ручни радови. Мандус мисли да старије ђаке могу највише интересовати спортске игре, где постоји нарочита комбинација напора и лична воља мора да се подреди интересу групе. Овим се сузбија партикуларизам и међу учесницима ствара се солидарност. Земље у којима се највише полаже на васпитање карактера имају и највише спортских клубова. Енглеска је, дакако, на првом месту. Гимнастика се тамо не предаје као засебан предмет, него ђаци трипут недељно морају провести по пело после подне на слободном ваздуху у спорту. Што се тиче гимнастике, немачка метода није за препоруку због тешких фигура, а шведска нема довољно интереса за одраслу младеж. Утилитарна гимнастика најбоље одговара младићском укусу, а то су телесне вежбе ради остварења каквог практичног ци^а: спасавање утопљеника, дизање и ношење рањеника, напад и одбрана, итд. Тиме се вежбају мишићи и даје се морално васпитање, јер омладина се навикава да помаже другоме у невољи. Ручни радови су такође за препоруку, али њима се неминовно мора почети још у нижим разредима, пошто се доцније умешност руке много теже стиче. Само треба пазити да се ђаци не преоптерете ручним радом, јер интелектуално образовање за њих је ипак на првом месту.