Просветни гласник

564

Просветни Гласник

носе на оснивање и прво развијање српске државе", назначујући уз то да ћемо ми потписници пријема „Архива" „Архив" чувати, и чим прилике буду допустиле, предати дотичној установи, и то са извештајем у коме ће се изнети на који су начин ова акта за науку сачувана", са даљом нужном напоменом да пријамници „Архива" „не примају на се никакву гарантију да је збирка аката потпуна", ит.д. Знајући пак да је у Крушевцу војна власт аустријска, а не немачка, и да се евентуално мора пред овом непријатељском и увек нерасположеном влашћу оправдати ако се код кога буде налазило нешто што држави припада; и најпосле, рачунајући и са могућношћу да нам се „Архив" од стране Аустријанаца одузме, ми смо умолили немачку „Комисију за ратни плен" да и она нама изда један акт у коме би се утврдило какоф „Архив" дошао у нашу власт. Комисија је одобрила нашу тражбу, и дала нам потписан и печатом потврђен свој акт, који у преводу на српски гласи: Госаоди: Држ. Саветнику Љубомиру Ковачевићу, Држ. Савешнику Живану Живановићу и ироф. Марну Т. Леку у Крушевцу Царско-немачка комисија за ратни плен у Крушевцу примила је данас вашу писмену потврду о предатој вам збирци аката. Поменута збирка, која се састоји из аката, писама, књига ит.д., поглавито из прве половине деветнаестог века, и служи као историјски материјал, предата вам је после тачног прегледа од стране аустријског официра који зна српско писмо и језик, и којега нам је овдашња команда места на расположење ставила. — Горе именована господа су, дакле, у праву да добивену збирку аката чувају и уређују, и по окончању рата, или чим то прилике допусте, предаду или другим личностима од поверења или дотичној установи. Крушевац, 18 јануара 1916.

11-те армије № 176 Овим актом је наш посао са Немцима био завршен, и ми, поигго смо исказали своју захвалност у име српског народа за учињени повраћај „Државног Архива", нисмо више имали прилике да са њима општимо. У осталом, ускоро после овога, Комисија је напустила и Крушевац и станицу железничку, која је, са целом пругом Крушевац—Ужице, прешла у аустријске руке.

Сад је ваљало мислити на осигурање „Архива", од свих могућих неизвесности и опасности, пошто се са овима увек морало рачунати под аустријском окупацијом, која је дисала неповерењем и непријатељством према свему што је наше, српско, па било то приватно, или, нарочито, државно. А „Архив" се по превасходству већ називао „Државни". Док се ми који смо „Архив" примили, налазимо у Крушевцу, ми бисмо га већ до крајње могућности и чували. Али могло се десити да

Жиг Етапног магацина

Комисија за ратни плен, Плен, с. р.