Просветни гласник

Одене и Прикази

55

лио, и чија гробница „васиљена поста", и ако је „Порука" оживелих мртвих костура била једна светла нада на васкрсни дан, коме се у сусрет крећу са мора наши бајонети, онда није могуће замислити да човек који је ове две песме компоновао није их и осетио дубином оне туге и чезнућа који леже сада расејани по морским дубинама и странама света. „Ако будете осетили туге, пуно туге, певајући „Молитву изгнаних", онда ћу бити срећан, јер су моје сузе, значи, биле искрене..писао је мени композитор њихов, када сам са хором на Крфу спремао ове песме. Пуне драмског акцента и снаге, прожмане дубоким осећањем, ове две песме захтевају једну дубљу уметничку култу.ру да би се могле осетити. Ја то знам по певачима на Крфу, који испрва нису могли да уђу у тај начин музичког изражавања, али који доцније нису могли да побегну од његове сугестије. Излишно би било да анализирам ове песме хармонски и мелодијски. Место свега тога, препоручио бих онима који се подухвате да их узму у свој програм да проживе прво у својој свести сву нашу трагедију од 1915, и да онда са осећањем те трагедије приступе учењу ових двеју песама. Коментари ће бити излишни. Наравно да људима који су научили на други начин изражавања, ово може да буде, — из прва велим, — туђе, али само из прва. „Дуго се поље зелени" је у стилу ових песама, и ако је рађено још раније. Интересантно је што је то један народни мотив уметничкије разрађен, што у доба постанка ових песама није још у нас био обичај. Могу- слободно да кажем да, у млађој генерацији музичкој, партитуре Г. Милојевића носе отисак интелектуално најпроницљивијег делања, које се огледа како у форми музичкој, тако и у тежњи да се мелодијска линија подвргне граматичким правилима. У томе погледу, Г. Милојевић је инициатор у нас. Из свих ових разлога сматрам да су ове две свеске хорских песама Г. Милојевића, које су намењене деци основних и средњих школа, као и хоровима университетске омладине, како са гледишта педагошког, тако и са гледишта уметничког, један позитиван успех. Аналишући их, ја сам их увек посматрао са гледишта апсолутног уметничког савршенства, водећи мање рачуна о њиховој педагошкој намени, што би у овоме случају било претежније. Јер ове збирке песама за децу основних школа и омладину значе и стилску обраду педагошко-музичких идеја, потребних ради правилног музичког васпитања омладине у нас. И у колико оне више успеју да реше овај проблем практичном применом у школама, у толико ће већа бити и њихова вредност. Желети је да оне нађу топлог пријема како у школи, тако и у певачким друштвима. К. П. МАНОЈЛОВИЋ