Просветни гласник

56

Просветни Гласник

Ог. М. бепоа: Оео^га^ја Ји§051ау1је. 2а§геђ, 1921. №к1ас!от 1 §1:атрот Ји§оз1ау. Котраза Б. Б. 8°, с. 52. Сепа кп\т 10 с!т. У једној малој књизи од нешто више од три табака, Шеноа, професор Университета у Загребу, дао је један преглед географије Југославије — он увек само тако зове нашу државу — који не треба да остане непримећен. Књига има ових 9 делова; I. Хоризонтални преглед 1 страна; II. Вертикални преглед — скоро 14 страна; III. Хидрографија б страна; IV. Клима — 3 стране; V. Фауна и флора — 2 стране; VI. Житељство — скоро 4 стране; VII. Привреда тла — 4 стране; VIII. Промет — 5 страна, и IX. Алфабетски попис градова и мјеста — 10 страна. Ми ћемо сваки одељак прегледати посебице. I. Наша граница је дуга 3871 км., од чега 1550 км. долази на морску обалу, која је само на ушћима Неретве и Бојане ниска. Спљоштена елипса представља облик наше земље; дужа је осовина С.З. — Ј.И. 930 км, а краћа 428 км.; централно јој је језгро област Сребрнице у источној Босни. Разлика у географској ширини је 5° 51', у дужини б^бЗ 1 , у времену 35 мин. 40 сек. Површина јој је 4 /4 мил. км 2 . Детаљну границу писац није изнео, вероватно што у доба кад је књига писана она није била свуда јасна. Али су старе границе, јужна и део западне, могле бити много боље маркиране, а не само са пет тако општих тачака. Напомињем овде да ћу се у даљем излагању тачно држати пишчеве номенклатуре и ортографије. II. Морфолошки се разликују 5 / 6 висија и Ј /е низија; прва је највише прибијена уз Јадран. Овако схваћена, наша земља је највише нагнута северу и североистоку: Дунаву, чија је низија проширена равнинама око Муре, Драве, Саве, Врбаса, Дрине, Мораве. Орографски и морфолошки писац разликује шест својих система: Крш, Албански огранци, Алпински огранци, Хрватско-босанско-српске планине, Балкански огранци, Карпатски огранци и Родопски масив. Између њих су повучене тако произвољне границе да се оне никако не слажу ни са онима већ примљеним у науци (Глас С. К. А., 63.). Писац истиче тектонску сличност између прве, треће и четврте, и даје кратку геологију свих система. 1. У детаљном опису система нарочито се писацврло много задржао на Кршу и свима његовим облицима често ниским и незнатним. По њему, он почиње од долине Випаве, Сочине леве притоке, па иде ј.-и. готово 1000 км, са само 120 км. ширине. Ту су: Трновски гозд — нисам га могао наћи ни на секцији ТаЉасћ 1:200000 — па Хрушица, чија је кота по Наносу погрешно наведена, а треба 1300 м., Снежник и Чичарија са Учком. Даље су „вјесник невремена" Крим, па Кочевске планине и Рог. Хрватски Крш почиње Вел. Рисњаком „са својом раздераном околицом", па се настаља. наВел. и Малу Капелу, Сењско Било и Велебит,