Просветни гласник

Оцене и Прикази

57

између којих су карсна иоља Гацко и Личко. На Велебиту је највиши врх Вагањски 1758, а не Бабин 1798 (секција 2ага). Даље се помиње плитки крш, па онда истих особина наспрамне обале појединих острва. Динара почиње на истоку од Книна и одмах достиже врло велику висину у врху Динари 1831 м.; Троглав је највиши, 1913 м.; у јужном делу она се зове Пролог. Њу прате Ливањско и Дувнањско (не: Дувањско) с једне, и Сињско и Имотско Поље с друге стране, која сва, по писцу, отичу у Јадранско Море. Босанске кршне планине су: Грмић, Црвљивица, па Шатор и Црна Гора, од мање важности, као и Виторог, Чинчер, Радуша и Вран. Херцеговачке су уз Неретвину пробојницу Чврсница, којој је с друге стране реке Прењ (највиши врх не Лупоглав, 2105, него Ортиш, 2123 м.; в. Глас С. К. А., 57.). Много је речено: „има на њем (Прењу) вјечнога снијега". Овде су узете и незнатне, па и непознате планине: Биле, Тртра, Снијежница, али не и Вележ и Орјен. Босанске планине никако не опадају висином као Динара, према Неретви, већ према Сави, у Посавини. Треба рећи: Требишњица. Црногорски крш је захватио: Малић, Власуљу и Лебршник; баш је Волујак овде требало истаћи због његове висине. За овим долази Дурмитор и његово продужење Сињавина, даље Маганик, а при мору Ловћен. Промина и Свилаја узете су међу далматинске планине са осталима још мање важности. Истих су, кршних, особина и острва. 2' Албански огранци имају у нашој земљи: Жијово, Комове, Визитор и Проклетију, са најсевернијим делом Копривником, а највишим врхом Тарабошем. 3. Алаинсни огранци, само у Словенији и Хрватској, представљени су, по писцу, овим орографским целинама: Словенске горице, Похорје, Караванке, па Кошута и Камнишки Алпи; Мацељска гора, Халос и Равна Гора имају донекле издвојен положај. За њима долазе ниска Костељска гора, па Иваншчица и Калник. Засебну масу чини Триглав у границама Љубљанице, Саве, Индије и Соче; издвајају се у тој маси Мангарт, па Шкрлатица, и највиши врх истога имена, Триглав, 2863., са глечером и са Бохињским и Блејским језером у близини. Долењско Гричевље је источно између Крке и Саве, а Горјанци између Купе, Саве и Крке. 4. Планине хрватског међуречја, исшочне Босне и зааадне Србије чине остатке „оријенталнога континента" ; оне на запад прелазе у крш, а на исток у Балкан. Реченица: „Органски је наставак Родопски масив" — тако је тамнога значења да се не зна на шта се односи. Све су то једва планине, највише мале, врло ретко средње висине. Од хрватких узео је писац: Било, Црни врх, Папук и Крндију са Крстовима, и у даљини Фрушку гору при Дунаву. На левој страни Драве су Мечек (ја бих пришао имену Мечка, како је тамошњи Срби зову), па јужно одатле Харшањски врх и Црна Шума. Врло су ниске, даље, Медведница, Мословачка гора, Псуњ, Бабја и Пожешка гора. Босанске планине су: Косара, Просара, па врло мало познате Узломац и