Просветни гласник

Одене и Прикази

вају Мораве и Голијске Мораве протегнуше се од сјевера на југ Гледићске планине" (боље рећи : Левачке Планине); уз саму Мораву је Јухор са Ветреном (не: Вретреном). Копаонику су границе Топлица, дугодолина Иброва, Косово и Краљево. „У долини што силази према Косову има минералних врела". На исток (не: запад) Копаонику је Вел. Јастребац, коме је на југу Ј1и<?ац(?), Петрова гора и Гољак (не: ГЗољак) планина, али коте нису тачне. Даље „се савио Карадаг" (боље је рећи: Скопска Црна Гора), „из кога извире поток Бинац, по коме носи јужна Морава име"(?). Суха планина је између Мораве, Нишаве и државне границе, а Козјак између Пчиње и Криве. Овче поље је на истоку од скопског поља, „и његов сјевероисточни наставак је Осоговска планина са врхом Рујем (2225 м) који прелази већ у Бугарску". Не могу се, очигледно је, све погрешке овде истаћи. У даљем ређању помиње се Пљашковица (боље: Плачковица), Бјелашница (не тако, већ: Беласица). Између Косова и Пећске(?) Метохије је Чичавица и Дјевић (треба Девич). Шарпланина је, по писцу, „силна", „савија се у форми упитника од југозапада к сјевероистоку". На истоку јој је високо Скопско поље, на југу дуго и узано Тетовско. Највиши јој врх Љубетен (боље: Љуботин). И Кораб је „силни" и наставак је Шаре, са највишим врхом Кораби Жуженс(?) са2050 м.У свему томе има много грешака (види Глас. С. К. А., 87., и Гласник С. Г. Д., I. св). Кораб је висок ипреко 2750 м. У великој Вардаревој окуки суСуха гора, Челојица(?), Прострањска и Илинска планина; Галичицаје између Охридског и Преспанског језера, Бигла наставља Илинску планину, Перистери(?) је „голи, силни" наставак Бигле, висок 2611 м. (?). Голешница са Солунском главом (2500), Караџица (2000) и Селечка су захваћене Треском, Вардаром и Црном. Зар овде Јакупици није било понајпре места (Глас 45. и 63.)? Ниче (не: Ниџе) је на грчкој граници. Свака је од свих ових планина унета и са својим највишим врхом.#И због тога што писац није казао карту или секцијс ^зјима се служио дајући овај морфолошки преглед, ја сам имао особитих тешкоћа да га пратим на својим картама и секцијама, које су ми стајале при руци. 8. Низине и иоља. Наше Подунавље има своја два проширења: Подравину и Посавину; прва почиње од (не: до) Птуја и Вараждина, друга Кршким пољем, па је проширивана Лоњским пољем, и при ушћима Врбаса, Босута, Босне и Дрине. Зар се овде нису могла изнети имена: Лијевче, Семберија, Мачва, и зар при ушћима Купе и Уне нема такође проширења? Смедеревско поље није последње поље у нашем Подунављу, и у нас се то поље зове Годомин, између Мораве, Дунава и Језаве; то је најнижи део левога Поморавља. Од свих осталих поља у Поморављу писац је изабрао: Чачанско, Нишко и Лесковачко. Како је то невешт избор! Незнатнија су даље Љубљанско, Птујско, Личко (?) на огранцима Рисњака; Гацко, Личко и Крбавско су између Велебита, В. и М. Капеле и Пљешивице и сва су карсна — то је требало нарочито истаћи — као и Ливањско, Гламочко,