Просветни гласник

60

Просветни Гласник

Дувнањско, осим осталих у западној Босни. Сињско и Имотско су у Далмацији, а Мостарско блато преко (?) Неретве, па онда Неретљанско(?) поље, даље Невесињско, Гацко, „Попово и Требињско пољеили(?) Попово поље, су у Херцеговини. „Напокон Скадарском блату на сјевер (је) Никшићеко поље." Јужна Србија има: Косово, Скопско, Тетовско, Струшко и Ресанско поље. III. Хидрографију је писац разделио на три дела: I. Јадранско море, II. Реке понтијске, јадранске и архипелашке и III. Језера и мочваре. I. Јадранско море има према нама 1550 км. дугу обалу са 3200 км. 2 површине наших острва, која су истога геолошког састава. И она, и заливи и канали између њих познати су нам и не помињемо их нарочито. Веза је обале са њеним залеђем врло тешка. Зрмања је отворена (пловна) до Обровца, Крка до Скрадина, Неретва до Метковића. Само три железничке пруге улазе са обале у унутрашњост: Ријека—Загреб, Сплит—Загреб и Метковић (Груж)—Сарајево. То је узрок што су трговина и саобраћај упућени Дунаву и његовим притокама. II. Реке. Према Јадрану Југославија је релативно највиша, па се постепено спушта северои југоистоку. Тромеђа ова три слива је Црнољева — њу писац раније не помиње — скоро на Косову, из које тече Суха река Дриму, Црнољева Ситници и Лепенац Вардару. Позната је и довољно до сада наглашена, по свој прилици, вештачка бифуркација Неродимке. Али ово не разумем: „Од места, где бифуркира Неродимка, иде та разводница (Понта и Архипелага) до државне границе." У прегледу површина појединих морских и речних сливова бројеви су не само нетачни, него и испретурани. Мени је јако жао да се ни толика пажња коректури није поклонила, јер не сумњам да се тако свесно хтело. Дунав тече кроз нашу земљу 340 км., од Мохача до Беле Цркве, и још 220 км. одатле до ушћа Тимока. „На месту где нроваљује Трансилванске Алпе и Балкан, твори клисуру Жељезна врата (Оегшгкари)." Види се овде необјашњива колизија са Карпатским огранцима у нашој земљи. Много је боље клисуру звати: Ђердап. Даље писац наводи Тису и њене притоке Аранку и Бегу, па Тамиш, Караш и Вилањску Карашицу, мање дунавске притоке. Драва тече 392 км. нашом државом и до Вараждинаје „височинска" (боље: планинска). Прима с лева: Лабуду, Песницу, Муру са Трнавом, Шћавницу и Црну воду, с десна: Белу, Мислину, Дравину, Бедњу, Плитвицу, Копривницу, Карашицу и Брезницу. Вука је мања дунавска притока. Сава почиње са два крака: Подкоренска и Бохињска Сава (по Сајделу) — то је први пут до сада да је писац навео и литературу којом се служио. Пре састава прима отоку Блејског језера. Спојенатече кроз Љубљанско поље, па улази у клисуру, из које код Кршкога излази, у поље; код Подсуседа слази у Посавину. Дуга је 710 км. У Словенији притичу јој с леве стране: Кокра, Камнишка Бистрица, Савина и Сутла. Даље су још притоке ван Словеније: Крапина, Лоња са Чазмом, Илова, Пакра, Орљава