Просветни гласник

Оцене и Прикази

61

и Босут. С десне стране притичу Сави: Сора, Љубљаница (Пивка Унец) и Крка у Словенији, и, даље, Купа са Кораном и Мрежницом, па Глина, Петриња и Одра у Хрватској; Уна са Унцем и Саном, Врбас са Пливом и Врбањом, мања Укрина, па Босна са Лашвом, Усором, Миљацком, Кривајом и Спречом. Дрина је (450 км.) највећа савска притока; она прима с леве стране: Сућеску, Прачу, Жепу, Дрињачу, Јадар и Јању; с десне: Ћотину (не: Чехотину), Лим „са Плавског блата" и „Српски" Јадар. Не тече Дрина ниже Вишеграда сутјеском, већ типском клисуром гдегде и кањонскога типа. Од савских притока у Србији наведене су Колубара са Тамнавом и Топчидерска река, којој није место овде. Морава је последња наша већа „притока Дунављева" и дуга колико и Дрина. Извире „као Бинац поток и као Биначка Морава код Ристовца улази у Врањско поље, па тече кроз „Момину Клисуру" (боље: Грделичку) и „Столачку Клисуру" (треба: Сталаћску), па се састаје са Голијском Моравом која протиче „на исток Овчевом клисуром и утиче иза 160 км. дуга тока у Биначку Мораву." Да је писац имао при руци Сиоменик С. К■ Л., 35, многи детаљ би овде био тачан, овако нам се чини као да је све ово писао какав Матковићев путник XVI или XVII века путујући кроз нашу земљу. Не утиче Морава „у Дунав испод куле Рудића", него код развалина града Кулича. Биначкој Морави притичу Јабланица и Топлипа, а с десна Власина и Нишава. Голијској Морави притичу с лева Ђетиња и Гружа, а с десна Ибар „са клисуром испод (треба: изнад) Краљева", и у који теку Рашка и Ситница са Лабом. Морава прима Јасеницу с леве и Ресаву с десне стране. Штета што је оволико празнога и непотпунога у хидрографији ове најзнатније Србијине реке. Испод Неготина Дунав прима Тимок, чији су изворни краци: Кривовирски, Сврљишки и Трговишки Тимок (боље Коренатац). Јадрански слив обухвата 24°/ 0 наше државе и карактерисан је кршним појавама и дубоким речним долинама. У томе су сливу наведене: Рјечина између Сушака и Ријеке, па Фужинарка или Личанка; Гацка и Лика на Личкој висоравни; Зрмања, Крка Цетина и Неретва у Далмацији. Последње две имају веће важности: првом, по Долежалу — други случај наведене литературе — отичу „босанска затворена поља", а друга има нешто развијенији слив. Она тече до ушћа Неретвице (треба: Раме) на северозапад, а одатле — требало је овде нарочито истаћи: својом дубоком пробојницом између Чврснице и Прења — у главном на југозапад, не: покрај, већ: кроз Мостар. Ријека код Дубровника „скупља воде измед морске обале и Требињског поља", а то исто писац говори и за Крупу, Неретвину леву притоку! Скадарско блато прима Морачу са Зетом; Бојаном оно отиче. Дрим граде Црни и Бели Дрим. За Преспу писац велу: „или понире на југ у Деволи, или на сјеверу у Охридско језеро". Горњим и средњим Вардаром, малим деловима Дојранског Језера и Струмице наша је земља у сливу Архипелага. Вардар „извире испод Кишов-