Просветни гласник
62
Просветни Гласник
еке градине 1810 м. високо"! Како је крупна ова неистина? Притоке су му: Лепенац са Неродимском (г), Пчиња са Кривом и Брегалница с лева, а Треска и Црна с десна. III. Језера, по писцу, могу бити од четири врсте: глацијалног порекла, као Бохињско, реликтна, као Охридско и Преспа, приморска, као она у Неретвиној делти, и кршна, као Цркничко. У једној табели изложио је писац 38 наших језера означивши им и висине на којима су; највиша су она на Триглаву, а најнижа — без висине — она у приморју. Вишедетаља дато је за Охридско, Преспу и Скадарско. У мочваре убројане су: Љубљанско мочвирје, Лоњско поље, Мрсуњска бара код Брода, Палача, Обедска бара, Живача, Мачва, Макиш, Корита на Брегалници и Црна у Битољском пољу. Како је све ово произвољно, неодређено и погрешно! (Свршнће се) Е. ј. ЦВЕТРГЧ
БЕЛ ЕШКЕ Хемија у нашим средњим школама. — Код нас закон наређује да се у средњим школама предаје Минералогија са основима хемије. Потчинио је, дакле, једну основну природну науку једном описном огранку њиховом. Та аномалија је запажена одмах, чим је приступљено изради програма тој потчињеној хемији. И том приликом решено је без устезања да се хемија одвоји од минералогије. Та одлука је била закону противна, али је усвој«на, пошто је једну грешку исправила. Да је та исправка била основана, тврди и то што нико није гласа протв ње дизао. И ако је том одлуком одвојена хемија у тим школама у засебну науку, онет зато није јој дато све што је требало да добије. Кад се погледа на то да физика и хемија треба да пруже ученицима средњих школа сва основна знања о природи, онда је јасно да тим двема наукама и у средњим школама треба дати изузетан положај. Обим тих наука треба толико раширити да представља једну заокругљену целину, која ће моћи да задовољи потребе свију осталих природних наука. Та пажња је указана физици, али хемији није. Јер се физика предаје и у нижим и у вишим разредима средњих школа, а хемија се предаје само у четвртом разреду. Чак је и минералогији дато место и у вишим разредима, и ако она има несравњено мањи значај од хемије. Да би се програм хемије тих школа могао проширити, потребно је да обухвати још један виши разред; а до ког обима треба јој програм проширити, то се може видети из програма осталих природних наука које се у тим школама предају, водећи рачуна и о примењеној хемији. Ко прегледа средње-школске уџбенике хемије страних земаља, тај ће одмах уочити да су програми тих уџбеника знатно већи од нашег званичнога. Та скученост програма хемија наших средњих школа узрок је што код нас, сем хемичара, нико не зна хемију, нити му је приступна хемијска страна природе. То тврдим из искуства, јер као педесетогодишњи