Просветни гласник
Меланхолија
21
који се сматрају као „здрави". Већина њих и не иде у заводе за душевне болести. Седећи код куће, повучени у затворен собни живот, они ипак показују карактеристичне знаке меланхолије. Увек иезадовољни, они се туже на саме себе, и траже узроке за самооптуживање. Воља као да је изумрла, немају енергичности у покретима. Тромост и нервозна осетљивост прате их на сваком кораку, мисли им теку врло споро. И поглед, и држање, и говорење, и поступци, одају замореност и малаксалост, тупост и досаду. Понекад, та таква пасивна меланхолија може да пређе у активну. У том случају болесник лелече, шврља, крши руке, руши, итд. Према проматрањима која је вршио Крафт-Ебинг на меланхоличним лудацима, ова простија форма меланхолије, звана те1апсћоНа 5шр1ех, може имати своје варианте'). То су: мирна меланхолија, прекардиална меланхолија, и меланхолија са фикс-идејама и чулним обманама. 1. Мирна меланхолија. — У њој нема чулних обмана ни фикс-идеја. Болесник уме да чува спољашњи мир и присебност, те чини утисак здравог човека. Своју леност, немарност и нерасположеност образложава он разним узроцима, јер не жели да га свет сматра болесним. 2. Прекордиална меланхолија. — По неки меланхолични болесници обузети су неким несношљивим страхом, који им раздире срце. Као оно страшљивац који, налазећи се у мраку, покушава да песмом одагна страх, тако и неки меланхоличар чини преступе којима мисли да стресе са себе страх који га спопада. Тај појав познат је у психиатрији под именом гар1иб ше1апсћоНси5. Такви гар*и5-и су: убиство, самоубиство, уједање, ударање, крхање, рушење, итд. Болесник се везује конопцем и затвара у ћелију. Разуме се, услед тог афекта, који значи кризу моторичносги, душевне радње као што су асоциација, аперцепција, репродукција, сасвим се помраче и униште. Дисање и крвоток показују поремећеност. Знојење обилато. Криза траје неколико минути или пола часа, па престане. Болесник се после кризе не сећа шта је радио у наступу беса, или се сећа врло површно. 3. Меланхолија са фикс-идејама п чулним обманама. — У меланхолији се често јављају чулне обмане и луде мисли. Болесник верује да се претворио у неку животињу, или да му се спрема ломача на којој ће се спалити, да га љубавник његове жене гони а ђаво му се руга, да је просјак, грешник, злочинац, неваљалац, човек који ће умрети од глади; људи су непријатељи који га гоне и муче; ђаво га је узео под своје окриље, јер га је Бог напустио, итд. Спољашњи свет је сенка. Своје патње сматра као праведно испаштање за почињене грехе. Страшне визије га узнемиравају: он гледа око себе демоне, лешеве, или џелате који га зову да га погубе. У јелу које му се даје, налази отрова и нечистоће, и одбија га. У чистој води за пијење осећа амонијак. Пријатеља
' Бг К. у. КгаМ-Ећт§, 1е1ггдисћ (1ег Р$усМа1г1е. Вапс! II, гтр. 17 и даље.