Просветни гласник

22

Просветни Гласник

или сродника који дође да га обиђе, не познаје, и у њему види шпијуна који је дошао да сазна његове идеје и његове тајне. Купајући се, кришом срче прљаву воду из каде, а одбија свежу воду која му се даје. Своје екскременте сматра као отров који ће уништити цео свет. Лепе и утешне речи лекареве га љуте. Он себе не сматра болесним. Према врсти лудих мисли које окупирају меланхоличарев дух, ова луда меланхолија има своје подврсте, као што су нарочито религијска и хииохондрична меланхолија. а. Религијска меланхолија. — Болесник се осећа лишеним Божје милости зато што раније није довољно поштовао Бога. Извесне органске осећаје који се дешавају у унутрашњости његова организма, тумачи он на свој начин: нечист дух му је извадио срце и место њега сместио камен. Његово жалосно стање је, по њему, последица његових грехова: он није патио и није ишао на исповест. Не заслужује да се зове по имену, већ као нумера. Проклиње час свога рођења. Осећа како му душа гори, јер је хулила на Бога. Лекарско лечење одбија, а хоће да остане у болници док не иструли. У другом случају религијска меланхолија добије вид демономанијске меланхолије: болесник мисли да се претворио у демона, зато што је сумњао у милост Божју. Са његовом срећом свршено је. Да би глађу уништио ђавола, он иеће да се храни. Ако ђавола осећа у врату, он покушава да себи одсече врат, и тако га уништи. б. Хииохондрична меланхолија. — Код ове врсте меланхолије основ душевне депресије лежи у општем телесном осећању. Пациент обраћа нарочиту пажњу на стање и појаве свога тела. Прележани сифилис из ранијег времена, на пример, може бити основ на који се надовезује меланхолично стање. Природно је да болесник непрестано посматра своје гениталије, плаши се да их лекар не уиишти, и чека смрт у трулежи. У другом случају, меланхоличар живи у бојазни од отрова који угрожава његово тело. Или се, у трећем случају, луда идеја концентрише на мастурбацију: болесник верује да за његов порок зна цео свет, и да га зато презире. Притом може имати халуцинације мириса: осећа смрад од самога себе и мисли да га људи због тога избегавају. У том уверењу, несрећник покушава да осакати своје гениталије, верујући да ће на тај начин покајати свој грех. У ређим случајевима болесник једе црве, блато, прљавштину из пљуваонице, итд. Ме1апћоНа 5Јтр1ех, са својим разноврсним формама које смо до сад поређали, разликује се од друге основне форме меланхолије, која се зове те1апсћоНа аИопИа или те1апсћоИа сит 81ироге. МеЈапсћоПа а!1ош*а је болесно стање утучености, појачано духовном укоченошћу. Она постаје поступним развићем из Ме1апсћо11а зшр1ех. Болесник који пати од такве меланхолије, налази се у душевном мртвилу, допуњеном физичком непокретношћу. Понекад чак поједини