Просветни гласник

јаина Говорница

знањем ствари)", а сам тако ради у својој Латинској Граматица и противно своме правилу о обележавању квантитета? 5. Критичар се чуди овој реченици: „Именице прве деклинације су женског рода, осим мушких лица, народа и река, која су по значењу мушког рода (стр. 7)." (У овој реченици у штампању је изостала реч имена између речи осим и мушчих.) „Откуда, забога, јеана река може бити по значењу извесног рода ?" Критичар се чуди да река може бити по значењу извеснога рода. То уче ученици у немачком, француском и латинском језику: у немачком језику имена дана, месеца, годишња времена, страна света и ветрова мушкога су рода по значењу; женскога су рода по значењу имена готово свих река, итд. (Нем. грам. Вл. Малине, стр. 26). Професори латинског језика знају и то да су у латинском језику имена река мушког рода што су реке замишљане као богови (1.а1. Огат, МпИег-МкћаеНз, 3 стр.). Критичар се чуди горњој реченици, што му је за оштру критику потребно бар привидних разлога. 6. Критичар се чуди и овој речениаи: „Неравносложна имена ... имају у ген, плур. шт. Изузимају се: ра1ег, та1:ег, итд. Баш као да су и ра*ег 1 та1:ег — неравносложне речи". Критичар је, да би имао јачег разлога за оштру критику, изоставио из горње реченице: „... која пред наставком 15 у ген. синг. имају два или вите сугласника"; од неравносложних примера у изузетку изоставио је рагепз, 118... Код овог правила важнији разлог је то што ова имена имају пред 15 у ген. синг. два или више консонаната, а не што су равно-или неравносложна; ово последње може и да изостане; оно је узето стога што се правило о равно-и неравносложним именицама провлачи кроз целу 3. деклинацију, јер од тога зависи промена и род именица. 7. Критичару смета што се промена именица на е, а1, аг спомиње на 10. и 11. страни; то је учињено с разлогом; на 10. страни спомињу се те именице да се на њиховој промени истакне разлика између промене именица с основом на / и промене именица с консонантском основом, а друго с тога да се код именица на -а1-аг каже да се налазе и као равносложне, те се као такве и мењају; на 11. стр. до.пазе те именице у групу именица које имају у обл. синг. ј, у ген. пл. шт. Тако исто спомињу се заменице зе, зш, 51Ш с разлогом двапут. На 26 стр. мењају се као повратне заменице, а на 27 стр. као присвојне. 8. Критичар неће да види да је на 13. стр.: „Иде (су) 13 или 15 дана у мес." штампарска грешка, и да треба да буде: „Иде (су) 13. или 15. дан у мес.", као што је у свима латинскпм граматикама на српском. 9. Критичар вели: „Ево још неколико примера чудновате непажње. ВЉо је дошло међу глаголе с редупликацијом у перфекту (72). А где је ту редупликација. Глаголе ебипо, 1епо, бирегђш наводи Г. Максић (80) међу глаголе са перфектом на 51 (х1). Међутим сам их пише без перфекта! Што се тиче глагола {Јпс1о, 5стс1о, за њих нам писац каже да губе редупликацију (73), али то не видимо ни из чега". Пре свега бЊо има редупликацију у презенсу и у перфекту (види: 1а1ет. ОгаттаИк, Ог. Рг. 81о1г и Ј. Н. 5сћта1г, стр. 262 и 272, и 53 стр. Га1ет. 5сћи1§гат, Рг. ботпег). Код глагола Ттс1о, зстс!о не види критичар да губе редупликацију; да се то види, не би се то ни рекло код ових глагола, али стручњак то зна по образовању презенске основе (као код репсЈо, беп<1о и др). Глаголима езипо, Тепо, зирегћш најпре је место