Просветни гласник

Просветни Гласник

међу глаголама 51 (хј) у перфекту — и ако су без тога — ћаипо и др.; није се хтело нарочита рубрика за њих. Није дакле писац дао примере чудновате непажње, него је критичар изнео примере свог чудноватог незнања и цинизма. Зар није то цинизам кад се ђјђо, {ЈпсЈо, 5стс1о већ 20 година тако налази код Туромана (стр. 100, 102), па се крититар не буни против тога; а тако је то и у немачким уџбеницима. 10. Критичар се буни што се у мојој граматици каже да у латинском нема слова ј, а на стр. 1. и 11. налазе се речи са ј: ЈиррЛег. Да тога слова у латинском није било, то је факат; али стоји и то да се латинске речи штампају и са /, где се I изговара као ј; има и тако штампаних латинских речника. Да је 2 сложен глас и да је раван с!з, може критичар наћи на 1. стр. у свакој латинској граматици на немачком. Критичар се буни што еГ, ш наводим као дифтонге, т. ј. „глас састављен од два вокала", а транскрибујем их с еј, уј (где има свега један вокал). Па зар критичар не чини то исто *у својој Латинској граматиии од 35 стр.; на стр. 5. каже: Ае, ое чита се као дуго е, аи, еи, ш, е/, као један Слог". Како може да се ш, е/ изговори као један слог, а да се не транскрибује с уј, еј? Критичар се буни што кажем да се зи пред самогласником изговара св, а јамачно и сам читам у зииз, зиогит, зи као „су". Зар није критичар то исто урадио у својој Латинској граматици ; на 5 стр. каже: $и (чита се) св у зиасЈео, 8ие$со... Па што није казао како се изговара зи у зииз, биогит? То није речено у Туромановој граматици која има 141 стр., ни у Малининој Латинској граматици која има 254 стр., па нисам ни сам рекао у својој Лашинској граматици од 82 стр. 11. Критичару се не допада ни извођење презенске осеове; он каже: „На стр. 32 он нам каже да се презенска основа добива кад се од 1. лица једнине презенса одбије о. То би значило да је од 1аис1о през. основа ЈаисЈ; међутим, он нам сам каже да та основа код овога глагола гласи 1аис1а". Та реченица у целини у тексту гласи: „Презенс индакатива прве коњугације свршује се на б (постало од — ад), 1аи<Јб; друге на ео, с1е!ео... Кад се од 1. л.једнине овогаоблика одбије о, добива се през. основа". Из овога виде читаоци да је Г. Вулић изоставио из моје реченице испред Јаис1о у загради: од ад. 12. Критичару једна мешавина од конфузности и нејасности у чл. 61, 62, извођење времена. У чл. 61. јасно је речено: „Нарочите основе: а) Кад се од партиципа пас. перфекта сври_етак 1из претвори у 1игиз. добива се парт. акт. футура: 1аисШиз, 1аис1а1игиз; од овога облика гради се инф. футура на 1игит, — ат, — ит еззе, — ово је једна нарочита основа. Да се оба партиципа и друкчије изводе, речено је ту у Нап. 1, и за то су наведени примери: раг1иб (од рапо), рагИигиз, и др. Под б) каже се: „Као партицип пас. перф., гради се од глаг. основе наставком 1из (зиз) и супин: 1аис1а1ит (1и); од супина гради се инф. пас. футура на шт (1ит) ш : 1апс1а1:ит 1П. — Ово је друга нарочита основа. После оваког јасног излагања нарочитих основа у 62 чл., наведена су четири облика изведена од њих; ова четири облика не изводе се од парт. перф. пасива (види: А. 5сћетс11ег8, 1а1ет. 5сћи1^гаттаИк, \\ Аи11., 1919, стр. 45, 66, 80). 13. Оштри критичар, да би нашао колико толико разлога за своју оштру критику, превазишао је и самога себе у овој тачци: ту вели: