Просветни гласник

Јавна Говорница

И Г. Максић преводи (стр. 36) 1аис1ет са „да хвалим", ЈаисЈагет с „хвалио бих", 1аис1ау1 с „хвалио сам", 1аис1ог (стр. Б8) с „хвалим се", 1е^ј (стр. 49) „читао сам" итд. Сви ти преводи погришни су. Истичемо нарочито да Г. Максић не прави разлику по значењу између имперфекта и перфекта: он не види да је „читах" и „читао сам" исто. Перфект је „прочитао сам". Он гледа на облик у српском језику, а не на смисао. За њега је (стр. 31) време прошло једно исто што и време пређашње свршено. То је као кад би неко рекао да је „читао сам" и „прочитах" исто!" Облици: 1аи(1ет, 1аис1агет, 1аис1ауј, 1аис1ог, 1е§ј, добро су преведени; тако су ти облици преведени и у другим латинским граматикама: 1аис1ет |е преведено „да хвали" код Вл. Малине на 116 стр., код Д-р Ј. Голика и код Д-р В. Ђисаловића на стр. 40; 1аис1агет преведено је„хвалио бих" код Ј. Туромана на стр. 66, код Вл. Малине на стр. 116, код Д-р Ј. Голина и код Д-р В. Ђисаловића на стр. 40; 1аиЛау'1 преведено је „хвалио сам" код Ј. Туромана на стр. 66, код Вл. Малине на стр. 118., код Д-р Ј. Голина и код Д-р В. Ђисаловића на стр. 42., итд. Кад су горњи облици преведени у мојој граматици као у свима латинским граматикама на српском језику и у доброј хрватској латинској граматици од Д-р Ј. Голина, онда је у најмању руку неумесно тврђење оштрог критичара да су ти облици погрешно преведени. Ти облици тако преведени провлаче се више од 30 година кроз наше латинске граматике, па што није мој критичар те облике у својој лагинској граматици правилно превео? Што их није сад превео? Нема спора да се горњи облици могу и друкчије превести, али ти се облици преводи — употребљавају у нарочитим случајевима; а тим облицима нема места у школском уџбенику; овде се узима најобичнији случај; тако напр. облици коњуктива у споредним реченицама, у консекуцији 1етрошт, преводе се друкчије; презенс исторични, инфинит исторични, оптативни, императ. коњунктив друкчије се преводи него што је то учињено у латинској граматици. Критичар ми замера да не правим разлику по значењу између имперфекта и перфекта; по њему је једно исто „читах"' (имперф) и „читао сам" (перф.), а „прочитао сам" је перфекат. Треба само завирити у граматику. па ће се одмах видети разлика по значењу између имперфекта и перфекта: „имперфекат је прошло трајно време с трајном радњом у прошлости. (Тренутни глаголи немају овога облика). Овај облик се у српском језику губи, а место њега се употребљава перфекат трајних глагола. (Трајни глаголи, кад се сложе с предлогом, постају тренутни: читати, прочитати" — (Ј. Лукић, Облици срасног језика, 1912). Перфекат „читао са.м" није дакле исто што и имперфекат „читах"; само, место имперфекта „читах" може се употребити перфекат трајног глагола „читао сам"; „прочишао сам" је перфекат тренутнога глагола прочитати. Кад се и иперфекат у српског језику изгуби, он,!а ће тек писци латинских граматика имати латински имперфекат да преводе на српски перфектом трајних глагола, а дотле нек критичар причека. По критичару, време пређашње свршено (аорист, раззе сШЈт) не казује се у латинском прошлим временом (перфектом). Па што не рече којим се то временом казује време пређ. свршено? Ако боље завиримо у значење и употребу ова два времена, више ћемо се уверити о томе да се асрист казује прошлим временом у латинском језику. Аорист (франц. разе сШт1, с тренутном радњом у прошлости) употребљава се у при-