Просветни гласник

56

Просветни Гласник

поведању, у извештавању о фактима; њиме се казује: 1. радња (чињеница, догађај) која настаје или је већ свршена; 2. ограничено трајање неке радње;3. нешто што се једанпут догодило (историјски догађај). Аорист се зове и историјски перфекат. — Перфекат казује у садашњости свршену радњу; али се он употребљава још и за приповедање: а) личних догађаја: Ј'аГ ђеаисоио регсЈи се*1е аппее; б) истооијских догађаја у појединим одељцима: СћпзЈорћ Со1отћ а сЈесоиуег* ГАтеп^и^ еп 1492. Кад се према горњем упореде аорист и перфекат по значењу и употреби, више пута је аорист исто што и перфекат (СЖо-бирНе, Ргапг. Копуегз. Огатт., стр. 121, 352). У једној латинској вежбанци за Немце дато је нарочито упутство да немачки имперфекат, који стоји место аориста, треба на латински превести перфектом (Оаз (1еи1:5сће 1трег1екј: \У!гс1 сЈигсћ сЈаз 1а{еЈшзсће РеНек( шјеаег^е^ећеп, шепп ез 51сћ 1т 2из а ттепћап§ с1ег Егмћ!ип§ ит егпе еттаН^е Нап(Иип§ с!ег Уег§ап§епћеЈ1: ћапс!е11 (Јгапг. раззе (ЈеНгп. Обкгтапп-МиИег, 1^а1ем. Одип^здисћ, Аиб§. с, 6. АиН., МЈсћаеНз, 1921, стр. 45). — И у самим облицима перфекта налазе се и облици аориста (Еп1:бсћ1ес1еп (Јагап {ез1гићаИеп ј$1, (Јаз с1)'е ипз \'ог!Је§епс1е Р1ех1оп с!ез Рег1ек1з реНекИзсће аопбИзсће Рогтеп уетш§1:. 51о12-бсћта1г, 1^а1. Огат., стр. 281). Из свега овога могао би и критичар видети да се аорист казује латински перфектом. 14. На крају своје критике, Г. Д-р Н. Вулић, професор историје на Университету, даје савете тридесетогодишњем професору латинског језика у гимназији како треба писати уџбеник за латински језик. Критичар мисли да сам се у писању своје Латинске граматике угледао на његову Латинску граматику, скраћујући је, па сам у томе застао. Из његове Латинске граматике може човек збиља највише научити како не треба писати уџбеник за латински језик. Она је тблико скраћена (има 35 стр.), ипак не прегледна, да се не може са успехом употребљавати. Критичар вели: „Излишно је кад Г. Максић тражи од ученика да научи у латинској граматици нешто што је он научио већ у српској граматици... Г. Максић, и ако је имао пред очима моју граматику, није хтео да изостави у свом уџбенику парадигме у II—IV коњугацији за облике који су идентични с дотичним облицима у I коњугацији... Зар треба наш петоразредац да зна да је 1:о!1о постало од 1о1ио, реИо од ре!ио, роззет од ро^еззет, роШ од ро!еге... Ја сам уверен да ни сам Г. Максић неће од својих ученика тражити да уче чл. 3 (поделу сугласника), чл. 62 (изведена времена од осн. облика) и чл. 76 (глас. промене при грађењу перф. и парт. осн.) његове Латинске граматике. Од чл. 3 нема никакве користи... Зашто су нпр. гласови п, ј, ђ, пискави (? У мојој граматици тога нема), а I, г течни, итд. Чл. 62 набраја све облике глаголске изведене од осн. облика ...тај члан долази пре коњугација .." У овим замеркама показао је критичар потпуно непознавање посла о којем пише. Шта треба од наученог из матерњег језика уносити у уџбеник латински и у уџбеник страних језика, утврђено је већ у медодици, у научно-стручном искуству; ту је свако експериментисање професора историје на Университету излишно. У латинској граматици неће се објашњавати шта је именица, придев, заменица, глагол и др., шта су поједини падежи, шта значе поједина времена, радно и трпно стање, и друго опште знање научено у матерњем језику, али се уноси промена