Просветни гласник

Јавна Говорница

имена, глагола; на изнесене сличности у једном и другом језику обраћа се пажња; друкчије се обрађује синтакса страног језика; ту се истичу сличности и разлике. Тако је урађено у латинској граматици ј. ТуроА1ана, Вл. Малине, Д-р В. Ђисаловића и Д-р Ј. Галика; тако се ради у школским латинским граматикама на немачком језику. Кад је критичар онако вешто пронашао начин за скраћивање глаголских облика у промеии и Д-р онда му и ја у томе могу помоћи тако да у новом издаљу своје латинске граматике може дотерати до виртуозности, да промеиу глагола сведе од б на 2 стр.; ево како: Нека измења глагол I. коњ. само у облицима од през. основе; у пасиву ових облика нека каже да ученици замене личне наставке активне личним пас. наставцима; промена глагола разликује се само у облицима од през. основе; мије тешко речима истаћи разлику између промена I коњугације, која се зна, и промене глагола II, Ш и IV коњугације. Облике од перф. основе не треба ни штампати; ту разлике у промени глагола I—IV кбњ. нема; само треба рећи да перф. основи треба додати наставке које смо већ имали код перф. облика глагола §ит: ћи, — егат, его, — епт, — јзбет, — 155е. Облике основе парт. перф. пасива такође не треба штампати; ни овде нема разлике у промени глагола I—IV коњ.; само треба рећи да партиципу перф. пасива треба додати дотичне облике глагола 5шп: ЈаисШиз бит, — егат, — его, — 51т, — еббет, — еббе. Ово је све врло јасно, па ипак не верујем да ће спреман професор тако учинити; није довољно рећи како се мења глагол, него треба ученик да види наштампане и на табли написане све глаголске облике, па да их добро запамти; сам ученик треба из наштампаних облика да види и како се мењају глаголи, да истакне разлику у промени појединих глагола; с тога је критичар врло рђаву услугу учинио ученицима кад им је испричао како се глаголи мењају, а није им показао облике глаголске (уегђа уо1ап(:, ехетрја с!осеп!). Тако су сви глаголски облици штампани у свима латииским граматикама на српском, и у свима школским латинским граматикама на немачком. Да видимо све ово у латинској граматици на немачком језику за реформне гимназије и више разреде реалке, где учење лат. језика почиње у 4—5 разреду, од Д-ра Г. Михелиса (1аШп. Огатт., 6-г О. МјсћаеПз, 8. Аић,, 1921). Наука о облицима у овој латинској граматици има 94 стр.; у овој граматици није остао ни један облик непреведен на немачки; ни у промени имена, ни у промени глагола није изостављен ни један облик који би био сличан са којим напред наведеним обликом; овде се ради бољег памћења иде толико у истицању очигледности да су и сложени глаголи наведени у свима осн. облицима, а ми у нашим граматикама кажемо (као што критичар чини и за главне глаголске облике) да се мењају као прости глаголи. Ова латинска граматика са латинском вежбанком свршава се за 1'/ 2 год. или за 120часова; код нас се латинска граматика са латинском вежбанком свршава у V и VI р. за 1 1 ј г годину или за 180 часова. Ако критичар упореди своју латинску граматику са овом, која одговара нашим приликама, видеће да је његова граматика и по облику и по начину обраде врло слаба. Тако је он без икаквог педагошког знања и могао у неколико реди говорити о роду именица III декл. (он и не зна зашто је то потребно); о промени придева само је на пол-а стране причао, а није изнео промену њихову; о главним облицима гла-