Просветни гласник

Просвегни Гласник

голским није ни речи казао; зар о глаголима који немају главне облике, као 1аис1о, с!е1ео, 1е§о, аисИо, да говори само на 6 страна; а како ће ученик научити остале глаголе? Зар о преиозицајама ни речи? Ко без икаквих студија и искуства сме да напише оваку грамагику, тај нема права да туђ уџбеник онако критикује, и да другоме даје савете како треба писати уџбенике. У четири виша разреда гимназије по наставном плану имамо на расположењу за учење латинског језика најмање 400 часова; за ово време мора се знање из латинског језика стално проширивати, а не сужавати, заборављењем неких раније научених партија; ако се тако буде радило, онда има времена да ученик научи не само научну граматичку терминологију, него и друге латинске речи које се употребљавају у јавном животу. У току учења најважнијих глагола по основним облицима, и наилазећи у току читања класика на старије облике, изгледају ученицима необичне многе промене сугласника и самогласника; ако им се у току рада каткад скрене пажња на та правила, ученици се много више заинтересују за језик (објасни им се: тогзит од тогсИит, зропзит од зропсИит, пзит од псИит, {аззиб од ЈаИиз, ћаегео, ћа1б1, хиђео, ЈиббЈ, саес!о, сесЈсИ, и др.); после такога рада може се са њима и прочитати грађење основа, које износи 2 стране. (Чудновато изгледа да се све ово, још опширније, већ 20 година прештампава у Туромсновој латинској граматици; прошле године је изашло њено 8. издање, па критичар не иађе за потребно да је прикаже, не бојећи се конкуренције са те стране.) Објашњење о глаголу роззе мора се дати што многи наставници погрешно тумаче ученицима да је ропп постало од роИш, као што су постали облици през. основе. Те облике и све горе наведено уче ученици б. разреда, а не 5. р. А да ли треба петоразредац да учи из критичарев е Латинске граматике облике: Оит1-с1егћ, 1аис1апег-1аис1ап, аисИђатаисћебат, ШхИ-сИхЈзи, сћхЈт-сИхспт, тахћ-!есеп(;, и др. (стр. 29). Подела сугласника (чл. 3) такође је ученицима потребна у току рада; зар се код 111 деклинације не казује да су женског рода именице .на 5 и х са ти!ае = с, §, 1, с1, г, ћ пред 1$ у ген., и др. Критичар се служи и неистином: не стоји у мојој латинској граматици да су гласови п, I, ђ пискави. Тако исто је неопходно потребно ученицил\а навести поједине облике изведене од основних облика глаголских (чл. 62). Критичар замера што се пре конјугација ређају глаголски облици према основама. За стручњака то значи да у току учења I коњугације свугде скреће ученицима пажњу на основне облике и начин извођења појединих облика; тек пошто се науче облици, прочитаће се чл. 62, који се индуктивним путем већ научио. У осталом, чл. 3, 62, 76, износе свега 3 стране, те не могу отежати учење латинског језика. 15. Своју критику завршује историчар овимречима: „Сваки... даће ми за право кад кажем да је Г. Максић учинио рђаву услугу нашим јадним малим латинцима. Пружити невиној деци уџбеник пун погрешака, грубих и детињастих, то је велики грех... Латински језик, и поред најбољих књига, има у средњој школи, особито код нас, врло мучан положај. Уџбеници као што је Лашпнска грамашика Г. Максића допринеће јако да он буде баук и мрзан међу предметима који се у гимназији предају".