Просветни гласник

116

Проснетни Гласник

сва та прашина, нека све те гнусобе, нека сва та гнезда микроба ишчезну дефинитивно са зидова ваших разреда. Увите ваше зидне карте, сакрите све остало на дно ормана, пошто најпре брижљиво отресете прашину; извадите тај материал само кад вам буде потребан да допуните или илуструјете своју наставу, и сетите се да закрчена учионица није декорисана учионица. Боље су и голи, али чисти зидови, но зидови покривени прашљивим картама или сликама, или оним сликама претераних боја које представљају физичку беду алкохоличара или његова порода. Го зид је тужан, али није одвратан. Како је, међутим, лако избацити сву ту беду! Неколико лепих слика, добро изабраних и пријатно распоређених, које ће се заменитидругима кад буду доста дуго стајале пред очима ученика; ако нема слржаГпросте поштанске карте које представљају живописне положаје, славне споменике, поштанске карте које ће, у осталои, моћи бити искоришћене за наставу. А затим цвеће, много цвећа, а зими, кад је цвеће ретко, зеленило: неколико простих јелових грана које ће се обновити пре но што пожуте и сасуше се од прашине и времена. И на тај начин учиниоца ће се ослободити своје суморне и одвратне строгости. Али није учитељева дужност да декорише свој разред. Његова улога треба да буде да управља и организује. Он треба да ученицима улије љубав спрам пријатне куће. Ако он то буде хтео, деца ће се такмичити у ревности да украсе учионицу у којој ће радити у радосги, бацајући покаткад поглед на цвеће које су сама узабрала, на лепе слике које су сама поклонила својој малој школској заједници. Учитељ ће имати само да дисциплинише ту ревност, да бира; и, показујући малим дародавцима шта је, у стварима које они доносе, заиста лепо и заслужује да буде изложено, он ће образовати укус својих ученика и вршиће одличан педагошки посао. ПЕДАГОГИЈА Г. КЕРШЕНШТАЈНЕРА Чланак Г. Д-ра Војислава Младеновића Педагошки погледи Ђорђа Кершеншшајнера (Просветни Гласник, март-април, мај-јун, јул-август 1922) упознао је опширно наше читаоце с педагогијом славног минхенског реформатора; на овоме месту, ми хоћемо да изложимо његове идеје у једном врло кратком резимеу, према студији франЦуског педагога Роже Кузинеа, публикованој у Школи и Живошу (ГЕсо1е е! 1а УЈе). Георг Кершенштајнер био је директор јавних школа у Минхену када је, у почетку 1900, Академија у Ерфурту ставила на конкурс следеће питање: „Какво грађанско васпитање се може дати дечацима од њиховог изласка из школе (14 година) до њиховог ступања у касарну (20 година)?" Да би одговорио на ово питање, немачки педагог