Просветни гласник

Кроз гтране књиге и листове

117

је написао једну од својих најславних књига: Грађанско васпитање немачке омладине (3(аа($&пг^егПсће Егпећип^ с!ег (1еи($сћеп ]и§епЛ). У исто време, он је организовао минхенске школе сходно својим педагошким теоријама, изложеним у његовим делима, нарочито у књизи коју смо горе цитирали, и у књизи Ве&пјј <1ег АгдеНззсћте. Кершенштајнер је дао сам добар резиме свог система под насловом Васаишање за ошаџбину. Питање Академије у Ерфурту служило је само да допусти Кершенштајнеру да систематише своје идеје и да их прецизира; његова полазна тачка је морална и социална. Што он хоће, то је да образује грађане који ће бити корисни држави и који ће јој послужити с добром вољом и интелигентно. „Модерна држава, каже он, постиже свој циљ што је могуће брже дајући сваком од својих чланова васпитање које ће га оспособити да разуме у главном функције државе, тако да може и хоће да испуни што може боље своје место у социалној организацији." За то, очигледно, не може бити довољна ни настава, нити чак васпитање духа. Треба, осим тога, образовати карактере. (Кершенштајнер је написао једну књигу о образовању карактера.) Међутим, то образовање карактера не може се вршити у основној школи, пошто су деца и сувише млада. Треба дакле организовати после-школску, продужну наставу (РогЊШип%$$сћи1еп), и то је Кершенштајнер и урадио у Минхену. Да би те школе испуниле своју улогу, немачки педагог хоће да то буду школе рада, АгдеИззсћикп, према једној речи која је данас постала класична у педагогији. Кершенштајнер их зове тако због тога што је највише места у њима остављено ручном раду, и што се друга настава даје у духу ручног рада. Ручни рад има то истакнуто место отуда што се ручним радом најбоље образују карактери, и Кершенштајнер даје за то два разлога. Ручни рад, по самој својој природи, даје вољу за савесним и тачним радом. Међутим, „вредност нашег школског васпитања налази се много мање у култури духа но у навици на тачан, савестан, потпун и завршен рад..." Отуда, прва година допунске школе обухвата „наставу у исти мах практичну и техничку, која се даје радом у радионицама, лабораторијама и школским вртовима. Наставни иредмети су практични радови, цртање, моделовање, познавање потребног материала и алата, као и физичка и хемијска знања у вези са занатом који је ученик изабрао". Осим те моралне вредности, ручни рад има и социалну вредност. Он спрема децу за кооперацију. „У томе лежи неоцењива корист од практичног рада у школској лабораторији, школској радионици, школској кујни, школској башти: они могу добити облик заједничког рада — преимућство које ретко има интелектуални рад. Чим су ученици стекли за себе потребну вештину у рукама, што обично бива у другој години, могу се образовати групе ученика, каткада чак и читави разреди,