Просветни гласник

122

Просветни Гласник

С друге стране, у народу, води се жива борба око религиозне наставе. У више места, католичке и протестантске јавне школе су подељене; у опште узев, школа је „једновремена", обавезна за сву децу, Агакар каква била њихова вера, али са специалном вероисповедном наставом, коју дају четири сата недељно, пола свештеник или пастор, пола наставници према својој вери. Напредне партије, велики број учитеља и сама влада желе да створе „\^е11зсћи1е", школу без религије, једну врсту лажне школе, али наилазе на жестоку опозицију од родитеља и већине наставника који припадају активно једној или другој вероисповести, нарочито на селу. Најзад, највећа брига, код немачких учитеља, је новчано питање. Од 1 априла прошле године, почетна учитељска плата је 30.000 марака; ожењен учитељ са двоје деце добија око тридесете године од прилике 50.000 марака. Ове цифре изгледају врло високе, али, кад се зна данашња вредност марке, оне означују праву беду. Жаљење за сјајем Царства, воља да се да Немачкој њена премоћ у Европи, жеља да се обнови школа и настава, неумољивост у верским ривалствима, напори за спасавање од сиротиње која вреба либералне професије, — то су струје које се данас укрштају, противстављају или удружују у духовима немачких учитеља. ЕУРИТМИЈА Завршетак школске године и раздавање награда нису никада били у нашим школама церемоније пуне интереса. Међутим, с мало труда, оне би се могле претворити у једну дивну манифестацију радости и лепоте, као што показује овај пример који је прошлог лета саопштило париско Време (Хе Тетрз). У граду Амиенсу, један инспектор основних школа имао је одважности да прекине са страшном традицијом и да организује један завршетак школске године чије ново схватање заслужује да буде забележено и препоручено свима нашим наставницима и педагозима. „У једном лепом парку, чистих класичних линија, и под величанственим сенкама, седам хиљада школске деце било је окупљено његовим старањем, и дало публици од дв&десет хиљада гледалаца хармоничан призор једне светковине ритма, изводећи, уз звуке оркестра, укупне кретње, кола уз певање, оживљење песме, мимиране и игране популарне сцене. Четири стотине девојчица одевених у тунике извело је, у том дивном декору, балет праћен певањем, и љупко скакутање ових наивних свештеница Тепсихориних, без икакве ултра-музикалне претенсије и икаквог позоришног комедијаштва, било је права чаролија. „Такво схватање школске свечаности је особито симпатично: она интересује, не само децу, коју обично врло лако заборављају у оваквим манифестацијама, но целу варош, јер су све породице ту удружене. То