Просветни гласник

294

Просветни Гласник

се васпитник креће. Да ли ће се и како код њега развити осећање и воља, зависи од тога да ли ће му животна средина пружити за то прилике, и какве ће те прилике бити. С тога је тачно кад се каже да је човек производ средине у којој живи, и да је душа производ утицаја који на њу дејствују. Ми смо један велики и значајан део друштвеног развитка обухватили у један период који смо назвали инфантилни период. Свакојако да душа тог периода не представља никакву једноставну и непроменљиву форму која би остала стална од почетка до краја. На против, из искуства се зна да она у току детињства пролази кроз некоје фазе, које показује знатније вариације. У обичном говору појам детињства сасвим је узан: ми дететом обично сматрамо оног малишана чији број година не прелази преко десет. И кад се говори о дечјој психологији, ту се обично замишља психологија детета у првој деценији његова живота. Међутим, такво схватање је неоправдано. Детињство је период дужи: оно траје од рођења па до прве менструације код девојчица, и до прве продукције- сперматозоида код мушкараца, а то је од прилике до 15. године, па и доцније. Код девојчица пубертет се јавља раније. Француски закон фиксира пубертет за девојчице на 15 година, а за мушкарце на 18. Период детињства може се поделити у четири фазе: 1. новорођенче; 2. одојче; 3. средње дете; 4. велико дете. Новорођенчетом се зове дете у првој недељи свога живота, у којој се сврши пад умбиликалног кордона. То је фаза прелаза из унутрашњег живота (у утроби) у спољашњи живот (на светлости). Одојче је дете чија је физиолошка храна млеко. У тој другој фази избијају привремени или млечни зуби (од 6. до 30. месеца). Средње дете зове се дете до 6. године, Од 6. године зове се велико дете. У тој четвртој фази избијају други зуби и припрема се и утврђује пубертет. 1 ) По Ф. Лусту развитак дечје душе за прве две године тече у главном овим редом: Први месец. Покрети руку и ногу врше се без икаквог циља, дакле као импулсивни покрети. Поред ових импулсивних покрета врше се и рефлексни покрети, као сужавање зенице на светлости, гутање, кијање, зевање. Инстинктивни покрети, као сисање, такође се јављају. Чуло слуха почиње да функционише крајем овог месеца. Координирани покрети очију почињу раније, средином истог месеца. Чуло укуса је развијеније — оно започиње своју функцију одмах по рођењу. Други месец. Хватање предмета. Крајем месеца подизање главе са узглавника. Први знаци артикулације. Треки месец. Главом могу да се врше хотимични покрети: глава се окреће на ону страну са које долази звук (слушање). Предмети се

') Вг Р. 1Чоћесоиг(:, Ргеаз Ле ММесте т/апШе, с. 1- 12.