Просветни гласник

Еволуција душе

295

тачно фиксирају, а ако се у близини покрећу тамо амо, дете може да их прати очима. Осим тога, оно познаје предмете који су чешће били у његовом видном пољу, као материно лице и боца од млека. Уз то може да се смеши. Чешврши месец. Дете пружа руку да дохвати ствар која се држи пред њим. Глава, при држању у рукама, може да стоји усправно и слободно да се креће. Шесши месец. Намештање. ногу при усправљању. Почетак седења. Живља пажња. Покушаји подражавања. Трећа чешврш. Образовање простих слогова као: мама, баба. Разумевање појединих речи. Дете покушава да устане, ако постоји могућност да се држи за неки иредмет. Чешврша чешврш. Покушаји корачања уз придржавање. Извежбаније хватање предмета. Боље разумевање речи. Пеша и шесша чешврш. Учење слободног стајања и хода. Изговарање лаких речи. Извођење извесних радњи као шго је, на пример, пружање ручице на захтев неког лица из околине. Седма и осма чешврш. Векики напредак у развићу говора. Међутим, код многе иначе нормалне деце, говор се развија доцкан: има деце која проговоре тек у трећој и четвртој години. Духовно развиће доцнијих година испитује се постављањем разних питања, чији нас одговори обавештавају о дечјој пажњи, памћењу, представама, закључивању. 1 ) У првим годинама инфантилног периода избија јасно на површину једна врста свесне активности, која је карактеристична за душу тога доба. То је фантазија. Дечје игре и дечје радње јесу израз те фантазијске активности. Душа једног дечка показује још једну другу врсту активности, у осталом веома значајну за цео доцнији умни развитак. То је памћење. Познато је да дечак, у опште узевши, има добро памћење. Цео пак дечји период, проматран у целини, проишан је једном тенденцијом интелекта која је својствена инфантилној души. То је рецептивносг. И новорођенче и дете и дечак имају по превасходству рецептиван дух, т. ј. они у главном примају утиске који на њих дејствују, без нарочитог прерађивања и комбиновања у свести. И памћење је једна рецептивна духовна функција. Фантазија такође значи одсутност критичке и превлађивање рецептивне способности. У осталом, не улазећи у даље и дубље излагање одлика дечјег периода душе, напомињемо да је ова епоха душевног развитка од тако великог значаја, нарочито с васпитног гледишта, да се њој морају посветити засебне студије.

') Бг. Р. 1.1131, 01а%пз$Ик ип(1 Тћегар1е Лег КШегкгапккеИеп, с. 1—5.