Просветни гласник

296

Просветни Гласник

2. Адолесцентни период. То је период младићства, и обухвата време од појаве пубертета до појаве духовне зрелости. Тачне и утврђене границе не могу се ни овде повући. Има младића који резонују детињски, као што има деце која су прилично зрела. Оно што треба нарочито истаћи у овом периоду, то је појава полне зрелости. .Дубок преображај душе и тела који са пубертетом стоји у вези, од највећег је утицаја на цео будући живот. То је један физиолошко-психички потрес, чији се одјек осећа кроз целу будућност. И с тога, колико има значаја детињство са педагошког гледишта социалне заједнице, толико младићство има значаја са гледишта социалне заједнице. Дете развија своје телесне и духо-вне снаге, али младић организује стечене снаге ради остварења неког плана у ближој или даљој будућности. Ориентација која се раније вршила, била је више или мање зависна од туђе воље и контроле; ориентација коју младић изводи, прескаче тај оквир зависности, и прелази под утицај сопствеиог осећања и расуђивања. Због тога омладинско делање има већи замашај за народ и државу него делање деце која се држе у шаху. По себи Се разуме да је немогуће на младићски период, као ни на остале периоде, ударити један јединствени жиг психичке карактеристичности која би подједнако и апсолутно важила за сваку индивидуу. Деца се међу собом разликују; младићи, људи, старци, мушки и женски пол се такође међу собом разликују, и те разлике иду до врло утанчаних преливања. Па ипак, како у дечјем тако и у младићском периоду избијају на површину — посматрајући ствар у општим линијама — извесне црте које се могу сматрати као карактеристичне. Тако, на пример, за време младости постоји више или мање одређена тежња за стварањем извесне филозофије живота, за формирањем неког мишљења о свету и стварима; питање о будућем позиву, једном стављено на тапет, приводи се дефинитивном решењу; теорија више обузима младе духове него практична борба, и они живе више у будућности него у садашњости; љубавна страст јаче узбуркава душу него умне комбинације; каткад се у карактеру примећује у јачој мери црта гордости и уображености, итд. Ми не можемо тврдити да је душа адолесцентног периода само рецептивна и асимилаторска. На против, код младића се јавља тежња за прерађивањем утисака који су добивени или који се добијају. Само, то прерађивање врши се, као што рекосмо, према једном нарочитом смеру или према неким нарочитим смеровима који су махом идеалистичког карактера. Кратко речсно, адолесцентна душа, проматрања у целини и у општим потезима, јесте поглавито идеалистичка. Идеализује се драгана, идеализује се позив, идеализује се човечанство, будућност, цео живот. Та идеалистичка диспозиција младићске душе објашњава се недовољним познавањем сирове и сурове стварности. Свест младићска и сувише је развијена да би се могла задовољити само асамилацијом онога што је