Просветни гласник

300

Нросветни Гласник

бљавају да је сасвим у духу нашег језика да то пренесемо и на друг случајеве где је то код Вука поремећено. Истина, у Ака<± Кјесп. имамо код глагола модреши само: тоАгШ у прелазн. знач., дакле, наше модриши; тоАгШ у непрелазн. знач., дакле, наше модрети; тоАгШ зе „тосЈги ћШ", дакле, наше „модреши се"; тоб.тШ зе у могућном значењу „чинити себе модрим" — не помиње се у Ака<1 Кјесп. Али зато код глагола белеши имамо пуну систему, сасвим тачно одређену. Имамо : д1је(еН непрел. „роб!ајап ћео", наше „белети"; Мје\еИ $е „ргоз1раИ ђјеЈоси ос! зеђе, зјаИ ћје1осош, бјаН зе ос! ђје1осе, т.ј. наше, „белети се" — „бити бео"; МјеПИ прел. лице, образ, платно, зид и сл., наше „белити" — „бојити бело"; ђцеИИ зе „шага1:ј зе ћјеШот („по Вукову рјечнику"), наше „белити се" — белилом и сл. ја бих могао навести доста писаца (нарочито из источне половине нашег народа) код којих се ово одржава као даљу потврду за то; али како је то и у духу нашег језика, мислим да се то правило може проширити на све случајеве онда када се сачувала основна разлика између глагола са е и и у облицима без повратног глагола. За све су то била потребна много исцргшија излагања него што сам ја могао дати у своме „Правопису"; зато и нисам могао ићи свугде докраја. Тако и код глагола у којима се јављају умекшани сугласници. Због тога што се у том правцу често греши, ја сам морао изнети правило о умекшавању сугласника у лако разумљивим случајевима: када је у основном глаголу а, нема умекшаног сугласникау изведеном (иисаШи : заиисиваши), а када је у основном глаголу и — тада се увек јавља у изведеном умекшан сугласник (огласиши : оглашаваши, надвисиши : надвишаваши и сл.). Али, наравно, један тако велики покрет у језику као што је образовање учестаних глагола на - иваши, -ујем и -авати, - авам не ограничава се оним примерима у којима је поникао и у којима је какав језички појав потпуно оправдан. Тако је и у овом случају. Имамо и од згранути се : зграњавати се и сл., а тако иста имамо и од других глагола сличне изведене глаг. (исп. у велику употребу глагола као срашћивати, зарашћиваши,и сл. поред срасташи, зарасшаши и сл. у савременом књижевном језику); али за све такве појаве потребно је претходно граматичко разлагање на основу којега би се могли и овакви случајеви унети у тако синтетично дело као што је „Правопис". Ја сам ово неколико речи изнео овде само зато да бих образложио свој сужени поступак у „Правопису" : ја сам међу иравилима могао наводити само оно што је општије природе и што се врло лако