Просветни гласник

304

Просветни Гласник

језику (речено је за њих да својом звучношћу не утичу на измену муклих сугласника у звучне као и вокали, исп. „Правопис" XII, 2). Међутим када у групи сугласничкој имамо две експлозије (два праскава сугласника) или -када је први у њој (са горњим ограничењем) са експлозијом, онда је граница слога одмах иза првога праска, првог експлозивног сугласника: свад-ба, вок-ка, квоч-ка и сл. или: леп-ши, флек-си-ја, диг-ну-ши и сл. Када је у групи сугласничкој први део какав сонант, не искључујући ни назале н, њ, м, они увек иду са вокалом који им претходи: кор-иа, ов-са, кај-си-ја, з&м-ка, ваљ-ка, ба-кал-ка, хуњ-ка-ши и слИз овога се види да наш језик воли затворене слогове, да поново образује гласловне групе врло блиске дифтонзима и да раставља све гласове који би се могли, услед узајамног додира, мењати. Граница слога која се међу њима образује даје им могућности да се у потпуности развију и тако сачувају од брзог мењања. Из свега се овога види да подела слогова у нашем језику претставља врло јасну и одређену систему која нам допушта да разумемо многе особине нашег језика, Ја нећу даље улазити у њену анализу, и напоменућу да је и за практичку употребу корисно да се према показаном врши подела речи. Јер ако ништа друго, када се тако често при писању сусрећемо са поделом речи на слогове, доста ће се труда уштедети, ако се зна унапред како треба у сваком случају поступити. VII Додирнућу и употребу малих и великих писмена, јер сам у својој књизи дао примену извесних принципа, а о самим принципима нисам говорио, надајући се да ће они бити довољно јасни из саме примене. Употреба великих гшсмена и малих — ствар је условна; али, наравно, мора и она бити проста, некомпликована и лако разумљива. Ја се нисам хтео много удаљавати од онога што је и досада било у употреби, трудећи се само то да стилизујем уношењем малих поправака тамо где је то потребно. Ја сам се држао овога. 1. Све што је назив или име иредмеша или лица пише се великим писменима. Овамо долазе лична имена и презимена, називи иланина, река, установа и т. д. — једном речју, све оно што је ираво име. Ако би име било сасгављено од сувише великог броја речи (ја сам узео произвољно пеш, јер неке границе мора бити), онда је оно већ налик на цитат и улази у другу групу. Све оно што је опште име (католик, муслиманин, језуита, радикал, калвиниста ит.д.) — пише се малим писменом. Ушло је у обичај да се придеви географских назива пишу малим писменима ( ваљевски, фрушкогорски, дунавски и сл.), и то је остављено; затим онда када је какав придев начињен од назива или имена које се